Светлана Рајковић: Дневник Плавог Вилењака (30)


ДНЕВНИК ПЛАВОГ ВИЛЕЊАКА – тридесети наставак

– Ледане, желим да, наставиш да пишеш свој дневник!
Данас, по обећању, враћам ти га , јер, време је!
Само да се опростим од њега:
,, Драги дневниче, без тебе не бих сећања сачувала! Благодарим ти срцем!“

Ледан

Дан- први
Година галактистичка- 110л5525х
Локација-Мидгард

После толико времена, поново смо заједно, пријатељу. Сећам се, баш тебе сам бирао на ,,Плавој Звезди,, да ми правиш друшто на броду.
Лана је некако брзо написала опроштајну поруку и, како је спустала дневник на сто, тако је отрчала да се сакрије, да, не видим да плаче.
Морам је пронаћи, мора видети ово чудо!
-Нора, видела си, где је, Лана?
-Жели да буде сама неко време, Ледане!
-Само ми кажи где је, хитно је!
-Добро, добро! Поред бунара је, седи у цветном врту, прича са биљкама.

Заиста, нашао сам је поред ,,Перунике,, седи и прича цвету као да пише дневник.
-Лана!
Тргла се, и, збуњено ме гледала, није очекивала да ће је неко прекинути.

-Навикла сам, Ледане, да све што имам у срцу, ја пренесем дневнику. Сада
причам уместо да пишем, па, вероватно ће мислити сви да сам полудела, причам сама са собом.
– Желиш ли, мила да ти вратим дневник, и…
-Не, не, Ледане, не смеш то ни да помислиш!
-Лана, мораш нешто да видиш!
Сео сам поред ње бирајући згодно место, а, да не поломим неки цвет.
-Како си само нашла ову густу цветну леју да седиш баш у њој?!
Разумела је да збијам шалу неби ли се насмејала, и, успео сам.
-Рекао си, да, морам нешто да видим?!
-Да, да, погледај!

Отворио сам дневник, и …
-Шта  је то, Ледане? Ко је то написао?
-Слушај, Лана!
Када си написала поруку дневнику, оставила си га на столу и отрчала си, вероватно право овде, у цветну башту.
Док сам гледао за тобом и дозивао те, дневник је био испред мене, тако да сам приметио неку чудну светлост, благу плавкасто-сребрну светлост како исијава из дневника.
Док се светлост проливала, слово по слово се чудом појављивало и …
Погледај, сама ћеш схватити, Лана!
– Лана, без тебе не би било сећања!
Волимо те!
-Ледане, ово је, кажеш, магија?!
-Не знам како се зове, али чудо јесте.
Видиш, пише ,,Волимо те,, а, испред нас је један дневник!
Како онда множина?
И, све то и још да се слова сама пишу?!
Очигледно је, Лана, да овде има ,,некога,,!

-Шта вас чуди?
-Радмило, добро је да си ту!
Лана је устала и збуњено покушавала брату да објасни ситуацију.
-Чекај, чекај, Лана, овде сам баш због тога. Знам шта се десило, и, тражио сам обоје да објасним ко вам је оставио поруку.
-Ко је , говори?!
Радмило је погледао, Лану, па мене, па опет, Лану,…
Лана, Ледане, поруку су послали са ,,Плаве Звезде,,!
Са брода ,,Плава Звезда,,!
-Са брода?
-Кажеш брате, са брода је послата порука?!
Погледај шта сам ја написао!

Ледан
Дан-први
Година галактистичка-110л5525х
Локација-Мидгард

Сама рука ми је ово писала, и…
-Враћају се, Ледане, враћају се, и вилењаци и сећања.
Ти си повезан са њима и пристижу ти битне информације. Лана је, ово морам да откријем, први Капетан ,,Плаве Звезде,,!
-Ја Капетан брода ,,Плава Звезда,, и то први?!
-Да, Лана! Ти си први Капетан и негда си овде дошла са ,,Плавом Звездом,,. Посаду си вратила у галаксију ,,Лав,, а ,себи си сећање избрисала и прекинула везу са њима, да би заштитила задатак!
-Збуњена сам!
-И, и, ја сам збуњен! Наша сестра је први Капетан брода који је мене овде довезао?
Збуњен сам и срећан и…
-Толико тога имамо да причамо! Толико тога смо сами сакрили да би сачували податке. Нека вас не збуњује ништа, само се препустите сећањима, јер, време је да се врате.

Сво троје смо сели у цветни врт и наставили причу. И, док је текла прича, изненада се појави један вилењак. Пришао је, и причао је, Лани да је време да пођу у потрагу за кристалом.
-Радмило, мораш брзо у шуму, мораш под стари храст да отвориш записе, јер, не могу да без њих да пронађем кристале.
-Идемо! Ледан и ја идемо у шуму, а, ти и, Нора идите по кристал!
Кренућемо чим сунце зађе, Лана.
Иди, потражи, Нору и спремите се! Наћићемо се испред тунела чим сунце оде иза хоризонта!

Сунце се скрива, поздравља нас и светло дана полако одлази, док се једна по једна звезда појављује на небу.
-Ледане, полазимо! Лана и Нора мора да су већ испред тунела, нема их одавно у селу.
Није нам требало пуно времена да стигнемо до договореног места, и ,нисмо се ни изненадили што су њих две већ ту.
-Пораниле сте?
-Нестрпљиве смо, а, и вилењаци такође.
-Где су?
-У тунелу су, чекају знак за полазак.
-Колико вас иде? Познају ли добро стазе? Пут кроз земљу неће бити једноставан, још мање безбедан.
-Ако је тако, брате, можда је боље да вилењаке поведем кроз шуму?!
-Мислим да нећеш олако проћи неприметна, ни ти, ни, Нора, ни вилењаци. Идите подземним стазама, и, дај све од себе да се сетиш замки које смо некада постављали.
Ми идемо према оном брду, пратићемо ,,Звезду Даницу,, . Она ће нас одвести тачно до шуме вилењака.
-Збогом и срећно!
-Збогом, Ледане!
Збогом, Радмило, и, чувајте се!

Лана, Нора и вилењаци убрзо нестадоше у тунелу, а, Радмило и ја смо се упутили према шуми.
-Ледане, Лана ће ускоро да оде!
-Стани!
Ухватио сам га за рамена!
-Како то мислиш, да оде?!
-Чекај, нисам ти све рекао, не паничи.
Лана ће ускоро преузети брод, и, биће неко време у гостима у далеким сазвежђима. У свету, испод сазвежђа ,,Отиј,, жестоке се борбе воде.
Лана је, негда и кренула у помоћ светлима и то баш у ово доба док траје рат тамо. Десило се да су прошли међудимензионалну капију и да су одмах били нападнути. Лана је успела да спасе и посаду и брод и да нађе сазвежђе ,,Лав,, у коме је наша база.
Ту је примила информације о ,,Мидгард,, планети којој је тада била неопходна помоћ. Договором са светлима на ,,Лаву,, Лана је дошла овде, посаду вратила ,,Плавој Звезди,, а  ,,Лав,, је послао појачање ,,Отију,,.
Доласком на ,,Мидгард,, Ратници Светла су на неки начин били заробљени, јер је нека тамна материја створила прстен око планете који контролишу тамни.
Видиш брате зашто су борбе непрестане овде?! Тамна материја мора бити уништена, а, ближи се дан њеног уништења.
-Чини ми се да си рекао, да је , Лана у овом времену дошла, или пошла?!
-Да, да, Лана је сада на путу према ,,Лаву,, али још није вратила сећања. Верујем да је кристал којег тражи, кључ, и да ће, повезивањем са њим, вратити прошлост у будућност, а, садашњост оставити да чека.
-Ако, Лана иде, желим са њом брате!
-Не знам, Ледане да ли је паметно мењати прошлост?! Ти си дошао бродом који је, Лана вратила, можда и можеш са њом сада! Видећемо, ипак ће, Лана морати да одлучи.
-Погледај, Радмило, ми смо испред шуме!
-Ту смо брате! Идемо, морамо да пожуримо!
Није ми требало пуно да вратим сећања. Шуме се сећам, иста је као и сада, ништа се није мењало. Очекивао сам нове вилин куће по крошњама, али, није их било.
-Ледане, ево га храст. Дођи, заједно отварамо записе!
Како је, Радмило из кончане торбе извадио записе, тако се сама књига отргла из његове десне руке, пала на траву испод храста, и, отворила се. Листови су се сами листали, нека чудна музика се чула, кедери су почели да звоне, шума је одјекивала, и то све гласније и гласније, толико да сам рукама покривао уши, да смањим тај звук колико, толико.
Викао сам, Радмило ме није чуо, а, викао сам да чита, да што пре прекине ову буку.

Одједном, све је стало, утихнуло, све у трену стаде, и…
Чујем, Радмила како нешто изговара. Били су то записи које, не чекамо само ми, већ сви, сви желе да их чују. Радмило је читао записе неким веома чудним језиком, и не само то, Радмило је и певао на том језику и то затворених очију, што значи да, мом брату се вратило сећање.
Док је читао и певао, невероватна енергија се стварала и обавијала је све, ширећи се и изван шуме.
Гледао сам ждрала, стајао је са моје леве стране, и видео сам да нешто чудно се дешава.
Да! Био сам управу! Ждрал је вилењак, плави вилењак!
Потрчао сам према њему , и…
Испред мене насмејан старац седе косе и седе браде.
-Ледане, ја сам , Нагард!
И даље се смешкао старац мудри
-Успели сте, благодарим вам! Реци ми, дали је, Лана отишла по кристал?
-Да, да, отишла је.
Сећам се, Нагарде, сада се сећам, ти си мој стари пријатељ.
Драго ми је да се коначно срећемо.
-Коначно, Ледане, време је да се састанемо.
Погледај око себе, има пуно тога да приметиш.
Окренуо сам се!
Радмило је стајао испод храста изговарајући чудне речи. Поред њега, и са десне, и са леве стране стајали су вилењаци.
-Ледане, сви смо ми до сада имали потпуно измењене облике. Сада смо опет као негда, вилењаци!
Послушај ме и иди за, Ланом. Иди и не чекај, Радмила. Он ће, читајући записе заштитити све вас ма где били.
Лани и Нори неће бити лако, зато ти говорим ово.
-Идем, Нагарде, а, ти објасни све мом брату.
-Хоћу, објаснићу, Ледане!
Срећно, пријатељу!
-Жив ми био!

Наставиће се…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s