ЗОВА


zova-kao-lek
Време брања зове…
Зова (од бузова, бзова), баз, база, баздов, базика, боза, бзовка, зовика, безговина. Реч је прасловенска.
 
Зова је, као и код других народа и код Срба демонско дрво. На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт); напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак (слушао од асфалтера из јужне Србије, коме је одузета лева страна, јер су му како сам каже „деца нагрдила зову“).
 
По расцветаним зовама виђа се и ђаво. 3ова има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, „да би крава имала млека“. Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко. Цев од зове, на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен, употребљује се у ђурђевданским врачањима око стоке. Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле. Цевчицом од зове боду се колачићи „младенчићи“. 3ову не ваља ложити на ватру, „јер ће те болети зуби“.
 
У српским приповеткама (о цару Тројану са козјим ушима), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: „у цара Тројана козје уши“. На сличан начин открила је зови тајну и о бану са крмећим ушима.
 
У народној медицини зова има широку примену. Чај од цвета је лек од грудних болести и главобоље; лист се употребљује против главобоље и од њега се прави мелем за рану; семе у белом вину пије се противу заптивања; од младога грања прави се мелем за рану, такође и од њене мезгре и коре; мезгром од зове зауставља се крв кад се извади зуб; да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове; зовина кора је лек кад се забоде трн под нокат; зовине жиле лек су од кожне болести; против гушобоље сипа се у гушу нишадор кроз цевку од зове. 3овом се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки.
 
Народна клетва каже: „Зова ти на огњишту никнула“.
 
 
„Речник српских народних веровања о биљкама“ Веселин Чајкановић
 
 
 
ИЗВОР:
Advertisements

One comment

  1. Мирослав

    …..зовини плодови у народу познато је као шумско воће од чега се праве домаћи џемови, подварци као чајеви, добра зовина ракија. Од плода се зна да је добро за изљечење плућних болести због богатог садражаја витамина и минерала.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s