Ирена М.:НАСТАВАК


N2_8356_03

Лепо ми ви спаковасте дарове
Испратисте ме како доликује
Свечаности приредисте
Музику у поворке распоредисте
Лепо сте се нагостили
Пуних стомака отишли
Коферима празним пођох
Од толиких хвалисања
Редови одлазника
Гледамо се ћутимо стрепимо
Не остајемо овде
Окренути се не смемо
Јаук мајке нас плаши
Атар села зове
А ви вичете никада није било боље
Расејани
Свугде нас има
Вама понос
Нама туга у очима
Срцима обруч стеже данима горе
Годинама теже болније
Нигде није топлије
Ко у крилу загрљају
Овде те не воле
Љубе време броје сатове
Нико никога не познаје
Хладноћа данима уме да потраје
Док неко од наших не позове
Онда те прожме нека лепа сета
Пренос искрености из далека

Не пристајем
Кажем наглас
Док је рода биће спаса

Док је спаса биће рода
Нема тога што не може однети вода
Не бујица
Већ она тиха
Што подвлачи се под корење
Прави нове пролазе
Па избије на површину
Удахне тишину

Прихватљиво нечињење је оно
Где се враћа
Сузама плаћа
Срцима цепа
Душама мори
Ветар шапће
Муња гори
Вода почиње да жубори

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s