Божидар Божо Мићановић: .Лука Војиновић Голошија 1. дио


Имала је Црна Гора, кроз времена она стара,

Сератлија и војвода капетана и сердара.

Барјактари међу прве, гинули су за слободу,

Како би се одужили свом племену и свом роду.

Главу даје, барјак не да, радије ће да погине,

Зарад части и слободе и рад своје ђедовине.

На знак свога господара, војводе ил капетана,

Жељни боја и освете, за час спремни за мегдана,

Долазили из бојева, турске главе доносили,

Са оштријем ханџарима српску славу проносили.

Од Дробњака бан Церовић и Караџић из Петњице

Од којих је Стамбол стреца и Пјеваљске потурице;

Па Шарански војевода, силни Трипко Џаковићу,

Од Бањана сердар Ђоко и Максиме Баћовићу.

Из Голије Вишњић Ђоко, капетан и харамбаша,

Јунаштвом се мјерит може поред Дуке Какнкараша.

Па Сочица сиви соко и капетан Аџић Вуле,

Рониле су због њих сузе удовице турске буле.

Испод тврдог Дурмитора, покрај Пиве, ладне воде

Од давнина живи братство Војиновић војеводе.

Причали су стари људи, уз гусле сам чуја ово,

Да је с Влатком Вуковићем, војевао на Косово.

Из овога чврстог стабла, развила се лоза јака,

Ту је вазда било кажу сератлија и јунака.

Има близу петсто љета, напустише постојбину

Кад је Твртко Војиновић иселио на планину.

У времену, док је небо Турске луне крила тама,

С’фамилијом насели се у Копривним долинама.

Ту раскрчи окућницу, с породицом уз сто мука,

А његовом сину Раду, првјенац се роди Лука

Ко дијете босоного, одваја је од вршњака,

Виђело се од малена, да ће израст у јунака.

Мрка чела и погледа јаке воље, бистра ума,

Не шће дуго трпјет турског, ни насиља ни зулума.

С ‘Пјеваљскијем турцима се клао често око Таре

И штитио јадну рају смицо турске зулумћаре.

Да уграби турску главу, вребо згоду и прилику

Крваво се замјерио и Травнику и Липнику.

Ченгић аги у Липнику у душник је запо био,

Залуд дизо силну војску да би Луку уватио.

А кадија из Мостара, пет је ћеса злата дава

И читлуке уз Неретву да Лукина падне глава.

Бег Љубовић с Невесиња, на тешке је био муке,

Давије му стално стижу исјече им Лука Турке.

Ка ни пашче, што не може наудити горском лаву,

Те ни Турци на мегдану, не скидоше Луки главу;

Па је једне тмурне ноћи, док уморан хајдук спава,

Чета силних османлија опколила љутог лава.

Те је ноћи Лука био дошо кући, из планине,

Да обиђе породицу прије него зора сине.

Трже сабљу из корица, на кућна се нагна врата,

Не би ли се дочепао помамнога свога хата.

Јуначки се Лука брани, јече пусте сунтулије

Док из грла бијелога зове браћу Шибалије

Пивљанина зове Баја с Милогоре Вујадина

Зове Живка Пецирепа зове Никца од Ровина

Зове Рама и Новака, зове Вула капетана,

Зове Шуја Караџића, Церовића зове бана.

Зове Мину и Мијата, па Плошчиће оба брата,

С,Дурмитора сестру вилу да крдишу турску силу.

Све јунаке редом зове, док с’ истока чека зору,

Мандушића виђе, кад му клону сабља на Ставору.

Па не мога одољети Турској сили и премоћи

Ниђе вука ни хајдука да му буду од помоћи.

Ту савлада љутог риса чета турских оклопника

Под двадесет љутих рана воде Луку пут Липника

Кад Дедага Ченгић виђе, ђе му иде силни Лука,

Заборави час и славу преблијеђе од хајдука.

Још се Ченгић држи ара и овако проговара:

„Немојте га мени водит, обрните пут Мостара;

Мостарски ће турци њему, све дугове да наплате,

Кости ће му окапати у мостарске казамате.

То чекају годинама у Мостару и у Стоцу

Ако душу не испусти на Стржевом оштром коцу.“

Зора бјеше, са истока расијала своје зраке

Кад бијесна чета турска бану с Луком кроз сокаке.

Кроз пенџере вире буле, за горског су чуле вука,

Једна другој дошаптава, ово ти је хајдук Лука

И ако су друге вјере, жале мрког каурина, јер су чуле у харему

Да је људска величина,

Да слободу своју брани од некрста из Азије

А да турској сиротињи наудио никад није.

А кадија кад га виђе преблијеђе пред хајдуком,

Ка но јагње у планини кад се срете с гладним вуком

Па слугама наређује што но врело гвожђе кују

Да хајдука истог трена утамниче и окују

Један ланац на ногама, други виси око рука,

Трећи оков врат му стеже а четврти око струка.

Али нема тог окова да звијере горско свеже

После пуних седам љета распучи их и побјеже…….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s