Ирена М.:ИНВЕРЗИЈА


N2_3715_35.jpg

Најбоље је некад ћутети
Мудрост је умети знати
Када то прелази у врлину
Сви грокћу ти ћутиш
Поносни власник непомичних устију
Док се за истрошене речи отимају
Новонастале фразе користе
Па газе по језику
Прљају и куде оно што треба
А не треба да буде
Ћутиш
Престају да доживљавају
Тебе ко својину

Издвоје те

Види реч није проговорио
Они се сити пуних устију утркују
Шта казаше једни другима
То не сазнаше
Нема се манира говорник да се чује
То свако сваком довикује
Кажи шта знаш иако не знаш
Гомила није навикла да слуша
Не осећа њина душа
Пљескаће на сваку реч
Сви у глас говоре
Одобравају тако свима
Један ћути
На сваких стотину
….

Шта се дешава времену
Кад му неки одолевају
Има ли закривљености у простору
Да подвучемо црту
Боље две
На крају се укрсте

Инверзија
Свет цели занемео
На сваких стотину један проговорио
Језик му се одвезао
Причао причао
Свак га саслушао
Раме његово потапшао
Поносно признао му
Свака реч златна била

Вреди вреди чуда
Ослушните некад
Заћутите
Најлепше се тајне дознају
Крошњама ваздух струји
Неко пева
Неко под дрветом буди
Неко ћути

Природа лепше мирише
Свако има простора да дише
Удах пуним плућима

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s