СЛАВЈАНСКА КЊИГА СМРТИ 1. ДЕО


Сањтије «Веде Перуна»

 

УВОД

У филозофији постоји један основни закон, који се зове „ЈЕДИНСТВО И БОРБА СУПРОТНОСТИ“ и он открива извор кретања и развоја Света и Спознаје.

Овај закон се заснива на ставу, да је основа сваког развоја  противречје — борба (интеракција) супротних страна која се налази заједно, у унутрашњем јединству и интеракцији.

Као ове супротности јављају се  СМРТ и ЖИВОТ.

 

 

И ако су о животу, о његовом смислу спремни да говоре скоро сви, смрт и болести непријатне су теме за многе људе, па ћемо покушати да разоткријемо концепт слике смрти и како су је разумели наше прастари. На крају крајева, смрт је само једна од епизода вечне спирале постојања. Без ње не може бити никакве промене.

Древни су о прелазу у други свет мислили: као о прекиду, као о неуспеху, као о падању или као о успињању.

 

. Павел Флоренски у своје време о смрти је рекао:

„Човек не може да умре –његова смрт се дешава пипајући у мраку. Али смрт, као и свака активност, захтева вештину. Потребно је умрети безбедно, неопходно је учити се смрти. А за то је потребно умрети још за живота под вођством искусних људи, већ умирућих. То искуство смрти и даје посвећеност.

За неупућене постојање живота после смрти је потпуно нова земља коју они не могу  разумети, немајући искуство, ни вођу.

Посвећеном је ова земља већ позната – он је већ био овде, већ посматрао, иако из даљине и под вођством искусних људи. Он већ зна све путеве и обилазнице другог царства и тамо не иде као беспомоћно дете, већ као одрастао мушкарац. Он, како говоре древни, зна мапу другог света и зна имена натприродних ствари и зато се он не збуњује и не одлази тамо где други од изненађења, необавештености и неискуства, када дођу себи после дубоке духовне обамрлости, не знају шта треба да раде“.

Из горе наведеног се види да се проучавању феномена смрти, велики значај придавао од најранијих времена, па и ми почнимо проучавање овог питања са тачке баштине наших предака. И, пре свега, размотримо њихове идеје о структурама универзума и самог човека.

УНИВЕРЗУМ

Универзум је по својој структури и организацији изузетно компликован.  Предања словенских народа кажу да у нашем Универзуму постоји један извор који укључује сву замисливу и незамисливу разноврсност других Светова.

У савременој терминологији то се назива „Апсолут“, а стари Словени су га звали РА-М-ХА.

РАМХА извор Нове реалности, у коју се манифестовао из претходне (Старе), као резултат рођења обједињеног моћног енергетског набоја свих мислећих система старе структуре. Тај набој је импулсиван, почетна тачка развоја нових светова, универзума, нових планетарних система, нових цивилизација –  формирано је Супервелико апсолутно Нешто (материјални облак енергије, која је у свом изворном облику хаотична –  то је материјал за рад светлосне енергије Ра-М-ХА).

 

Затим се од РА-М-ХА излио Велики Поток духовних светоносних искри (Дух, Атма, искра Инглије, Жива светлост, Честица Индивидуални) који је гурао пред собом измаглицу материје, лишену до тога Божанске Светлости.

 

Што је даље одлазила Првобитна Жива Светлост, то су мање јарке биле духовне искре.

Енергија светлости, појавивши се из старе реалности, је животородна и носила је у себи информације о облицима живота из старе реалности.

Ушавши у нови Свет, енергија Светла предавала је знања о структури и облицима живота.

Део Првобитне Живе Светлости, која изливши се у низине дубине и тамо се са тамом и измаглицом измешавши, формирала је Првобитно Сијање, од којег су наш Универзум и Универзуми, који се налазе изнад рођени.

 

Али свуда, и на врховима и у низинама, као река плава, текла је река Живог Светла,

са маглом се не мешајући,

названа

Златни Пут.

 

Првобитно Животородно Светло сједињује мноштво Реалности, повезаних са тако названим Великим Дрветом Светова, листовима који се јављају као различити Светови и Реалности.

 

Када се у Новој Вечности разлио Првобитни Живот – порађајући Светлост и рођени били разноразни Универзуми и Реалности, они су формирали Светове Јав, Нав и Прав.

И што су се ближе Првобитном Извору Светлости налазили ови Универзуми и Реалности у различитим сијајућим Световима, то су са више димензија они били испуњени.

 

Свет Правсастоји се из Универзума и Реалности, који се налазе најближе Првобитном Извору Светла

(у енергоинформационом смислу, као што и сваки од Светова и Јав и Прав и Нав заузимају цео обим наше реалности).

 

Свет Јав – он је четродимензионални Свет људи и живих бића.

Окружујући нас Свет Јав – је Свет жутих Звезда и Сунчаних Система, он је само зрно песка у бесконачном Универзуму. Раме уз раме, са њима постоје Звезде и Сунца, бела, плава, љубичаста, розе, зелена и других боја, нашим чулима несхватљива. Бесконачан им је број али су сви они ништа пред другим Световима, изван нашег Универзума- лежећим.

 

Свет Нав (види појам астрални и ментални) укључује вишедимензионалније Универзуме и Реалности, него Свет Јав.

У почетку је Нав био јединствен, али због сталне супротности Сила Светла и Таме – сви Тамни Светове Нав су били одвојени од Светлих Светова.

 

Сва предања славјанских народа о стварању света, говоре о томе, да је видљива нама материја (Јав) била створена последња.

На почетку, као што смо видели, изнад су створени Светови Прав (светови Богова), затим су распоређени Светови Нав, а затим наши физички Светови.

 

И ако је Свет Људи четродимензионалан (три димензије простора и једна времена), то Светови, који су расположени на Златном Путу, имају следећи број димензија:

Свет Лега – 16,         Свет Арлега – 256,        Светови Арана – 65536,

а даље иду још вишедимензионалнији Светови: Светови Сијања,    Свет Нирване   и тако до Светова Прав.

 

До образовања Светова Јав, били су само Светови Прав и Небески Светови Нав. Светли Нав – зове се Слав а још га зову Плава земља и Сварга Небеска,

а тамни Нав — Пакао (такође, треба да се схвати да је Јав нехетероген, а такође је подељен и на различите области и у њему такође постоји структура намењена за чишћење – Пакао).

 

Сада су за нас Светови Нав само „Земља снова“. Они остају доступни за перцепцију неким људима и данас, али немају сви за то потребну духовну чистоћу.

Повремено у посебним послатим им сновима, спавачи виде у сну тај Свет, осветљен плавом светлошћу (Слав) и да нема привлачности земље, душа се не би вратила са тог светог путовања.

 

Неки виде у сну само улаз у „Плаву земљу“ у облику тунела.

Такви људи када се пробуде, памте посебну, непознато одакле долазећу, светлост, али извор светлости им није јасан. И само мали број душа људи, живећих на земљи, могу намерно да учествују у животу Света Слав, носећи одатле нејасне успомене.

Међутим, у несвесности или у стању дубоког сна, чега се при буђењу ми уопште не сећамо, људи тамо бивају чешће него што они мисле.

 

Густина или разређеност материја различитих Светова, то је само наша људска перцепција.

У Свету Јав (физичком) постоје тако згуснути Светови, у поређењу са којима је густина наше земаљске материје веома занемарљива. И сви ови Светове су насељени, чула живих бића тамо су такође прилагођена на животну средину као овде наша. У сваком свету живећа тамо бића сматрају „постојећим“ – само свој Свет а сви лежећи, иза предела њихове способности да виде, изгледају им непостојећи и апстрактни.

Али поред Света Јав, како је већ поменуто, постоје и Виши Светови и Нав и Прав, и речима нашег ограниченог језика немогуће је правилно описати устројство свих ових виших Светова.

 

Живот у свим световима развија се циклично по спирали  и  у  сваком од великих циклуса, као и у многим малим (свака мала спирала врти се око веће) понављају сличности једног истог догађаја.

Формирање Света се одвија, као спирала око унутрашње духовне тачке, којој она тежи.

 

Циклуси и понављање времена – су исти али не и једнаки и

прошлост се никада не враћа поново.

Интеракција галаксија и других објеката у Свемиру изузетно је тешка. Током тога стално се дешава претакање више танких енергија у гушће и обрнуто.

 

Свака планета, звезда, сунце, има своје двојнике у другим реалностима (у Јаву, Праву, Наву).

И видљив наш Свет згуснуте материје је само сенка од других Светова, образованих не из материјалних атома, већ од честица суптилне енергије.

Смрт старог и рођење новог у Универзуму је стално.

То његово кретање омогућава му да постоји.

  -следи наставак –

Превео: Душан Ми

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s