Драган Симовић: Песник сам, и зато ме шибају сви ветрови овога света…


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Има тренутака, када све немире, стрепње, страхове, патње и бриге света, сунаца, сазвежђа и звезданих јата у своме бићу, у своме суштаству и у своме срцу осећам као своје властите.

У последње време, немире од света, немире од људи, немире од Природе, и свих иних бића на Мидгарду, и у ваздуху осећам.

Немири се појављују, изненада, у дугим валима: као ветар, као вода, као поводањ, као вихор…

02

Будим се изјутра и, чудом се чудим!

Чудим се оном човеку, оном бићу што се иза моје љуштуре, иза мојега тела скрива од мене!

Не препознајем самога себе у себи: у својој љуштури у својему телу – врећи од меса и костију!

Ко сам ја, и шта тражим овде?!

Раздељен на два бића, на две суштине, разговарам са самим собом, тражећи одговоре на нека битна и суштаствена питања, иако унапред знам, да никада у овоме свету нећу добити одговоре управо на та – битна и сушта питања.

03

Ноћас сам сањао, или сневао, неке дивотне снове.

Снови су били тако дивотни, да сам осећао божанствену милину у срцу и души дуго након буђења, у праскозорје.

Ујутро су снови већ избледели и ишчилели.

Одлепршали су некамо попут лептира, попут птице, попут лахора…

Више се не сећам снова, али и даље осећам милину у срцу, у души…

04

Дивим се свом пријатељу Владану Пантелићу, дивим му се на смирењу и постојаности.

Иако смо обојица на истом или сличном унутарњем путу (а, вероватно, и по задатку!), иако обојица, отприлике, подједнако знамо о неким битним и суштим тајнама живота и постојања, ипак је он, и чвршћи и темељнији и стаменији од мене.

За разлику од Владана, који је чврст и постојан попут стене (прави ведски посвећеник и мудрац!), мене шибају, тресу и повијају сви ветрови овога света; мене ломе, тиште и муче све туге, сете, невоље, муке и патње рода нашега.  

05

Песник сам, по рођењу и судбини, и зато ме шибају сви ветрови овога света, и зато никада нећу достићи потпуно смирење и блаженство у овоме свету, и зато ћу заувек, све док боравим у овоме свету, бивати обхрван тугом, сетом и душевним болима рода свога.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s