Драган Симовић: ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА – ЉУБАВ СВЕ РЕШАВА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Међу мојим читаоцима има доста младих – по неким мојим проценама, двапут је више младих него старих! – те зато и пишем ове лирске ретке.

Кад смо Анђелка и ја започињали заједнички живот, сем љубави, ништа друго нисмо имали.

Нисмо имали ни куће, ни посла, ни рода, ни племена, ни државе, а ни имућних пријатеља који би нам припомагали у овом материјалном и дозлабога отуђеном свету.

Били смо сами на Мидгарду, сами у Васељени.

Једина  истинска помоћ стизала нам је од духовних бића из вишњих и оностраних светова.

Имали смо своје снове, своје визије, своје идеје и своју љубав широку и дубоку као море сиње.

Били смо задовољни како оним што имамо, тако и оним што немамо.

Били смо задовољни животом, задовољни самима собом, задовољни једно другим…

Никада, за ових четрдесет и три године колико смо заједно, ништа нисмо замерили једно другом, ни због чега!

Ни Анђелка мени, ни ја њој.

Живели смо, и живимо, свој живот, са сврхом и смислом.

Да смо нас двоје чекали да се стекну материјални услови за наш заједнички живот, никада се не бисмо узели, и никада не бисмо рађали децу…

Наша би заједничка љубав убрзо усахнула и свенула, заувек некамо ишчилела, и, ко зна шта би потом било с нама!

Овај материјални свет је одувек овакав какав јесте – вас никакав!

У материјалном свету, за пробуђене и освешћене душе, вазда је бивало исто.

Сурова борба без предаха и престанка!

У овом материјалном свету нема места за љубав, лепоту, доброту, витештво, племенитост, неустрашивост и част.

Овај свет је самсара, ништавило, мочвара, жабокречина.

Зато ми – зато свако од нас, понаособ – мора сам да твори властити свет унутар овога света.

Да га ствара из снова и визија, из душе, срца и духа.

Ко чека да му неко други створи бољи свет у којему ће да живи, тај никада неће дочекати!

Тако смо Анђелка и ја кренули грлом у јагоде.

И нисмо погрешили, и нисмо се покајали!

Да нисмо заједнички прошли кроз све то кроза шта смо прошли, верујте ми, да никада ја не бих стварао овакве песме и овакве лирске записе!

Обраћам се вама, младима: ако сте већ пронашли свог животног сапутника, свог животног садруга, своју сродну душу, онда одмах ступајте у брак и рађајте децу, не обзирући се уопште на материјалне услове у којима живите.

Не оклевајте и не чекајте да се стекну материјални услови, јер се материјални услови никада и неће стећи без вас.

Све морате сами из својих снова из визија, из своје љубави и маште да створите.

Јер, љубав не чека јер, живот не чека!

Ако сте неодлучни и снебивљиви, ако сте страшљиви и плашљиви – све ће вам у животу измаћи, а, на концу, измаћи ће вам и сам живот!

Advertisements

One comment

  1. Драгана

    Тачно тако, драги пјесниче, и код мене је било снебивања и одлагања, док се стекну услови, срећа моја старија ћеркица је убрзала збивања!
    Ништа боље услове немамо ни данас, а муж и ја имамо двије дивне дјевојчице, наше највеће благо!
    Знамо многе људе у околини који су како рекосте чекали боље сутра, и десило се да су на крају изгубили и саме себе, и даље у трци, са пуно година, лошег здравља и вјечито незадовољни!
    Благодарим у своје и у име осталих за ове истините мудре ријечи, за љубав и подршку несебично даровану из Вашег пера!
    Драгана Р.М.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s