Сви знају за цикличне процесе, који се одвијају сами по себи и то се посматра као природни феномен. Као и живот…

Тело човека се развија, јурећи ка старости. Онда стиже смрт. И то је опште прихваћена теорија људског живота и смрти, односно његовог тела.

Пада некако на памет да су циклуси нашег тела некако у вези са кретањем небеских тела. Конкретно месец утиче на жене, сунце одбројава дане и године. Кажу да и звезде утичу не само на ситуације, већ и на сваког човека појединачно – на карактер, способности, на тело.

 

Ако постоје строго одређени периоди карантина који трају око 21 дан, ако је живот ћелије око 4 године, ако је време сазревања исто за све, од 14-16 година, итд, онда зашто не би било одређених периода престројавања тела, односно периода преласка на одговарајућу верзију – као што је то промена млечних зуба за сталне. Имајмо на уму да је карантин при болести промена ћелија, тј, сазревање и не доводи до погоршања стања тела. Напротив, то је корисна способност.

 

Онда одједном, стиже старење, болести и болови. Шта ће нам? Можда ми нешто ту не разумемо како треба? А циклуси иду аутоматски. При томе је доказана чињеница, да човек снагом Воље може да контролише процесе у свом телу. А такође, процесима у телу се може управљати вежбама, храном, лековима, молитвама итд. Може се у принципу управљати телом са различитим степеном успеха.

 

Сви симптоми „старења“ су исти – седа коса, бол, умор, итд.

Пада на памет да се човек у току живота неколико пута једновремено мења не само физиолошки већ и морално. Ови процеси су међусобно повезани. А да ли може бити да је морална промена човека прелаз у ново физичко стање и целог тела?

 

Рађа се теорија да фазе старости са свим болним симптомима нису зло, нису фазе умирања, већ су периоди престројавања тела у квалитативно ново стање, које није лошије, већ боље него раније за власника тела. Само нас збуњујуе то, што се ти прелази јављају непријатним и сувише осетљивим. Осим тога, што је јаче узнемирено тело тим су болнији процеси. промене.

А „оштећени“ органи се обнављају теже. Као последица, стижу погоршања „хроничних болести“ током таквих прелазних периода – чак и смрт. Познато је да постоје одређени старосни периоди, када је ризик од смрти посебно висок. На пример, 50 година, 75 година.

 

Шта се дешава? Чини се, да се људско тело, под контролом космичке „носеће фреквенције“ развија у корацима и постепено се креће из фазе у фазу. У идеалном случају ово би требало да се деси безболно. Али реално, тело током живота накупља недостатке који ометају гладак прелаз. Отуда долази бол.

Уобичајено је да се бол „лечи“ лековима и другим интервенцијама, чији је циљ да се олакшају патње и ослободи од осетљивости -а то је одсецање од космичког управљања.

Познато је да се рана лечи брже, без ослобађања од болова јер човек несвесно контролише тај процес Вољом и мислима убрзава зарастање. Свако са различитим степеном способности може себе да контролише.

 

Одавно је постало јасно, да је у смислу здравља „човек“, у суштини, програмабилни уређај.

У детињству тело је флексибилно, енергично, брзо се опоравља за практичност физичког контакта са Природом.

 

У зрелости је важнија прецизност покрета, посматрање, умрежавање – организам тада изузетно добро исправља грешке.

 

У првој фази „старости“ – важна је свест. Све силе одлазе ка глави – остало успорава иако можемо да урадимо супротно а онда би то било на штету главе.

 

Средња „старост“ – Све иде само на свест – али  – још увек желимо да преваримо старост.

 

Пуна „старост“ – постепено искључивање интереса за Јав.

Почиње „детињство“ у новом Свету, који још увек није видљив, али може понекад да затрепери магловито.

 

Мудра „старост“ – човек овладава другим телом које је невидљиво на Јави. Физичко тело се припрема за потпуну трансформације у ново стање. Комплетно промишљање живота. Савети таквих људи имају велику вредност за децу и не само за њих. Бар би требало да буде тако – некада јесте било.

Даље иде прелазак у нови Свет без физички видљиве смрти. У неким изворима тај феномен описују сијањем човека пред растварањем у простору у пуној свести.

 

Прелазни период организма може трајати чак 4 године док дође до промене ћелија али може ићи и брже. Бол може да се креће кроз тело током овог периода –  али – увек долази опоравак. Масаже, вежбе и исправан начин живота помажу да се живи без бола или готово без бола.

 Извор: фејсбук Душана Ми