Перо Зубац: Алекса


Од звијезда саткан, из бескраја,

Алекса се враћа из раја.

 

 

Има ли иког, у часе сретне,

с добром на лицу, с душом, да сретне?

 

 

Хоће ли ико, жив, мртав, ко зна –

на Старом мосту да га препозна?

 

 

А вода жубори, мире јасмини,

гле оно ђевојче налик Емини!

 

 

Изашле лијепе Анке и Зоре,

с Неретвом неријеч да прозборе.

 

 

Пролази Алекса сав од свјетлости –

а никог свога, Боже опрости.

 

 

Само пазимо, ко сјене црне,

нас неколко да не посрне.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s