Десанка Максимовић: Немир


Бојим се часа смрти.
Шта ћу рећи сестри
кад стане из смртног сна
пољупцем да ме буди,
да ме пита
за осећања на земљи скрита.

 

Шта ћу рећи брату
кад изађе
из врта праведника
да сретне мене
и угледа мисли скривене
иза мога прозрачнога лика.

 

 

Шта ћу рећи оцу
кад ми каже
при сусрету речи што блаже
праштања и доброте крајње,
и угледа дела
што сам хтела
да на земљи буду тајне.

 

Шта ћу рећи теби
кад са овога света
одемо у просторе плаве;
у светлости сунаца и звезда
кад се сва тамна гнезда
душе јаве.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s