Десанка Максимовић: Немир
Бојим се часа смрти.
Шта ћу рећи сестри
кад стане из смртног сна
пољупцем да ме буди,
да ме пита
за осећања на земљи скрита.
Шта ћу рећи брату
кад изађе
из врта праведника
да сретне мене
и угледа мисли скривене
иза мога прозрачнога лика.
Шта ћу рећи оцу
кад ми каже
при сусрету речи што блаже
праштања и доброте крајње,
и угледа дела
што сам хтела
да на земљи буду тајне.
Шта ћу рећи теби
кад са овога света
одемо у просторе плаве;
у светлости сунаца и звезда
кад се сва тамна гнезда
душе јаве.