Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – О благослову наших богова и предака


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Још од раног детињства имам дубоко осећање, да сам нешто изгубио.

Сећам се живо, као дете од пет година ишао сам врлетним горским путељцима и вазда нешто тражио.

Тешко је описати то осећање, јер речи нису толико крилате, толико духовне и душевне, да би могле да дочарају то дубоко детиње осећање.

Нисам ја буквално ништа тражио, али сам негде у скривеним дубинама свог бића имао осећај да ћу нешто наћи.

Нисам знао шта, али, ето – нешто!

Од детета сам имао осећање и осећај праисконог пастира који је негде у планини, негде у горским венцима и косама изгубио своје стадо, па сад лута стазама и врлетима у потрази за својим изгубљеним стадом.

02

Ма шта ми мислили: сваки је човек, ипак, на губитку!

Можемо ми да чинимо ово или оно, можемо да се претварамо на овај или онај начин, можемо да обмањујемо и себе и ближње: да смо задовољни, срећни и испуњени, али смо сви ми, негде у скривеним дубинама својега унутарњег бића и суштаства – на губитку!

Сваки је човек на губитку, од најмањег до највећег.

У крајњем случају, сваки је човек изгубио самога себе.

Изгубио је самога себе, а да тога није ни свестан, јер му  омаје, илузије, мађије и опсене овога света и не дозвољавају да тога буде свестан.

03

Највише што можемо да учинимо за све оне који су нам мили и драги, за све оне које љубимо и који љубе нас, јесте да их благословимо – из срца и душе – свагда и свугде.

Све ће они добити – или су већ добили! – од Створитеља и Духа Стварања, али им још само недостаје наш благослов, наше истинско благосиљање.

Благослов је највиши ступањ божанског и стваралачког дејства што некоме упућујемо и дарујемо.

Родитељима је најважније да благосиљају своју децу – сваког дана, сваког трена – а све друго стиже им већ од Господа, Живога Бога Створитеља.

Наша ће деца бити онолико благословена колико их ми благосиљамо.

Ако их, пак, не благосиљамо, залуд је све друго што им дарујемо, дајемо и остављамо!

04

Дрина и ја шетамо селом, и све редом поздрављамо.

Научила је и она, иако јој је тек три и по године, да све пролазнике поздравља праисконим поздравом.

Подигне отворену десну шаку изнад главе – и поздравља попут наших древних ведских предака.

Сви нам отпоздрављају, на исти начин.

То је ведски, хиперборејски, аријевски и звездани поздрав.

Поздрав попут благослова наших белих богова!

05

Никада нисам желео да будем успешан.

Никада нисам желео да у свету, да за свет будем важан и битан.

У крајњем случају, шта значи бити успешан?!

И, надасве, да ли је успешан уистини успешан, или се само претвара да је успешан?!

Одувек сам желео само да живим свој живот са сврхом и смислом.

Да живим на свој начин.

Да ми живот буде испуњен лепотом и дивотом, испуњен љубављу.

Боље је и лепше бити неуспешан, него успешан.

Неуспешан је човек слободног ума, слободног духа, слободног срца, слободног живота.

Успешан је роб властите успешности!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s