Жива ватра


….. .Овде ћемо још само упозорити на врло упражњаване обичаје са тзв. „живом ватром“, које је наш народ на простору источне Србије веома добро очувао.

Такве су се ватре „вадиле“ од сувих липових мотки а користила се у магијским обредима, најчешће у функцији лустрације, у циљу „терања“ болести, посебно сточних.

Тада би, о Спасовдану на пример, стада крава, коња и оваца била прогоњена између таквих двеју ватри. О томе обичају налазимо бројне примере и код Германа. Код нас их је описао Сима Тројановић.

„Свете ватре“ или „вечите ватре“ биле су познате Грцима, Римљанима, Персијанцима – гореле су у храмовима и имале своје чуваре.

У кући је ватру чувао домаћин. Ватра на огњишту била је предмет култа, она је света, није обична; она је чиста, чедна, божанска и зато се одржава и гаси на посебан начин.

На том светом месту често се гатало, бајало, и то предметима повезаним за огњиште, као што су: вериге, саџак, ватраљ, машице. Ови предмети су такође култни, коришћени у религијским и магијским обредима или лечењу (Рабија Хасанбеговић).

Сретен Петровић

Извор: СРПСКА МИТОЛОГИЈА, блог ,,Грађански круг,,

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s