Сима Пандуровић: У колевци сна


Кад сунце зађе, и покривач плави 
Звездане ноћи, вече топлог јуна 
Падне по пољу и врх цветних круна, 
А жути месец на небу се јави, 

 

 

У мојој души шум уморних трава 
И трепет лишћа у дисању ноћи 
Шире сан један сугестивне моћи, 
Један сан што се чини да је јава. 

 

Један сан, који сјај месечев злати, 
Јавља се, чили, повија онако 
Како мирис дуне пољанама лако, 
Како уздах ноћи кандилке заклâти. 

 

 

И с бојама које упија лепота 
Ноћи, овај свет се с другим светом слива 
У меку слику задовољства жива, 
У живот једног сна и сан живота. 

 

Тада мирише доба раног маја; 
И као да се, неприметно, просто, 
На Идеал што је у сећању ост’о 
Наставља тихо један сан без краја.

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s