Десанка Максимовић: Јагањци


Ви што само за рудна блага наше земље знате,
дођите да видите наше пролеће
испод Медведника и Каблара
како цвета цвећем мартовске јагњади,
како се беле од ње предели млади,
како пропланке и лугове немирно шара.

Дођите да видите наше младиће
испод Каблара
који су расли покрај пушке,
чије су речи и црте мирне, мушке,
као сечива стара, –
како с милоштом првих чобана
истерују стада на стазе,
како се стуже кад цвет бели згазе –
јагње мартовско од недељу дана.

Дођите да видите како се изражава
наша стидљива нежност немушта,
како тек прогледало јагње прозебло
војник дигне из росних трава
и у недра топла себи спушта.

Ви што причате о суровости
наше девојке што бомбе баца,
будите с пролећа код нас гости
и гледајте њено лице када седи
у белом венцу од јагањаца.

Гледајте је, док заљубљена у врту ради,
како као птице распеване
с чежњом ослушкује у мартовске дане
детињски нежно дозивање јагњади.

Ви што су вам само позната
рудна блага Бора и Мајданпека,
завирите у нашу душу, пуна је злата
и на копаче чека, чека.

Завирите у наших душа налазишта,
према њима сваки мајдан света мало значи,
све злато наше земље није ништа.
Завирите у наших душа налазишта,
ви далеки злата истраживачи.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s