Сенка


Будући да је нераздвојива од тела које заустављајући светлост ствара сенку, она се сматра његовим саставним делом. Тако сенка сваког човека јесте продужетак његовог тела. А исто то важи и за животиње, али и неживе ствари попут камена или одређених објеката. Како су тело и сенка изједначени, верује се да се путем ње може утицати на тело. Сходно томе се води рачуна да се не нагази туђа сенка. Такође магијским радњама над сенком се настоји наудити њеном носиоцу или обрнуто од тога, скинути урок са особе или обезбедити њена заштита. Док би се по различитим облицима и јачинама сенке гатало о дуговечности живота појединца. одвајање сенке од тела најчеће би означавало смртни исход док би без ње била једино одређена бића словенских веровања.
Текст: Душан Божић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић – „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
А.А. Плотникова – „Тень”, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 5, Международные отношения, Москва, 2012

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s