Верица Стојиљковић: … гледам како заливаш бојама


… гледам како заливаш бојама

сребра и злата;

бојама што извор им је на

твојим длановима;

 

 

… гледам како додирујеш траве

росом  овлажене;

траве од сна и

прозрачне  јаве;      

 

 

… гледам како исцртаваш слова,

слова што трче страницама

пред твојим прстима;

 

 

… гледам светло у очима,

сунце што сјаји;

светло у помишљеним речима 

у речима – Бог се јави;

 

… гледам те боголикога у ноћи.

 под месецом,

у ноћи кад са звездама

немушто збориш;

 

 

…гледам из далека, и …

и будна … и снена ..и

и подижем…и  .носим..

…све што понети се треба……

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s