Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Пут сунчевог ратника јесте пут лепоте, доброте и љубави


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

(Ове лирске записе, а у молитвеном тиховању стваране, посвећујем малој Дивни из Приједора, једној тананој и дивотној душици крхког здравља, зарад њеног што скоријег оздрављења и коначног исцељења. Да нашу малу Дивну воде и чувају сва ведсрбска Бела Божанства Светлости и Љубави!)

01

Берем липов цвет.

У крошњи, нада мном, миомирисни гроздови липовог цвета и ројеви пчела у звезданом брују.

Разговарам са липом, разговарам са липовим цветом, разговарам са пчелама…

Од детета сам знао и умео, да разговарам са дрвећем, са цвећем, са пчелама, са птицама…

То су знали и умели сви наши велики звездани преци.

Знали су и умели, па су зато и били велики!

Били су велики по доброти, племенитости, честитости, љубави, неустрашивости.

Величина није у мржњи, злу, пакости, себичности…

Данас је редак, веома редак, велик човек, зато што су сви људи око нас пакосни, себични, саможиви и зли.

Ми живимо у свету патуљака и кепеца, у свету јадних и бедних душа.

02

Пут сунчевог ратника јесте пут лепоте, доброте и љубави.

Ратника не чини ратником мржња и зло, већ љубав,  доброта и лепота.

Што је више љубави, доброте и лепоте у сунчевом ратнику, то је он све већи сунчев ратник.

Сваки сунчев ратник пролази деветогодишње онострано школовање.

То је школа оностране иницијације, оностраног посвећења усаображена са временом и ритмом кретања Плавог Оностраног Сунца.

У времену од девет година (а то је временски ток и унутарњи светлосни ритам Плавог Оностраног Сунца), звездани а невидљиви учитељи – сунчеви ратници, уводе јуношу-новака, илити новоприспелог полазника-искушеника – будућег сунчевог посвећеника – у највеће оностране тајне безсмртне љубави и вечног живота.

03

С вечери изиђем у поље, да берем мајчину душицу.

То је веома танана, крхка и нежна лековита биљка.

Има дивотан, опојан и омамљујући миомирис.

У ово доба године, поготову кад упече подневна звезда, широко банатско поље, напросто, мирише и одише на мајчину душицу.

Све лековите биљке су племените, танане, крхке, нежне а божанске, и зато се морају пажљиво брати.

Беру се тако (а поготову мајчина душица) што се секу оштрим маказицама.

Нипошто се не смеју кидати и чупати, јер ћемо их тако убити!

Кад год берем лековито биље, ја сам у стању тиховања.

Тада благодарим свакој убраној биљци на њеним божанским и исцељујућим дејствима.

Благодарим, да би мојом благодарношћу њено исцељујуће дејство било што снажније.

Advertisements

One comment

  1. Драгана

    Благодаримо Роде наш, мили Драгане, добронамјерни, Дични, Србски Родољубе!
    Наша Дивна осјећа се много боље захваљујући Вашим молитвама, овај пут нисмо морали ићи код њене докторице, опоравак је видно бржи уз Ваше молитве!
    Захваљујући племенитим Душама из Рода
    Белих Срба, њиховим молитвама нашим Боговима, те 2013, наша дјевојчица не би данас била са нама!
    Благословени да сте Драгане, Јадранка, Верице, Владане, Спасоја, Драгољубе несебичне и добронамјерне Душе, Благословене Душе, које измолише Богове да наша Дивна је данас са нама, а ни имена им не знам, знам само да су Бели Срби, и молим се Боговима за добро свих Срба и Србкиња !
    Мама мале Дивнег

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s