Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Знање и одговорност


Лирика вечног тренутка

01

Праву србску повесницу данас може да зна сваки Србин, само ако жели.

Истиниту ведсрбску традицију од лажне јудео-хришћанске традиције данас може да разлучи сваки Србин, само ако жели.

Све што је столећима и тисућлећима скривано од Срба, данас може да открије сваки Србин, само ако жели.

Сваки Србин може данас – као што је одувек и могао – да следи свој унутарњи пут и да дође до истине о себи и својим прецима, само ако жели.

Да, само ако жели!

02

За наше незнање, у зрелим годинама, нема оправдања.

У раној младости, за наше незнање има оправдања, али у зрелом добу – нема никаквог оправдања!

Сваки онај који ми каже, да није могао – из ових или оних разлога – да се образује, знам да лаже и себе и мене.

За наше незнање и необразовање нема никаквог оправдања.

Јер, ако живимо у незнању, онда смо, свакако, изабрали да живимо у незнању.

Можда не знамо да смо то бирали, али смо, зацело, баш то бирали!

Незнање је душевна и духовна смрт.

Незнање је узроком свеколике наше патње и свих наших страдања.

Најбеднији су они који не знају, те још, поврх свега, и одбијају да знају.

03

Има оних у којих је страх од знања једнак страху од смрти.

Огромна већина људи више воли да живи у незнању, него у знању.

Зато што се плаше знања.

Страх од знања јесте страх од одговорности.

Онај који зна, бива одговоран.

Што више зна, све одговорнији бива!

Људи се плаше одговорности, зато и бирају незнање.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s