Маријана Соломко: Ево причам


Ево причам с живота кореном –
И с људима земљом затрпаним,
Кроз дубине скривене копреном
И чујем свог стабла древно име,
Његову круну, гране кô претке
И цео слив, све притоке реке;
А ја се клањам свакој тој сени:
Њихова дела – моји су гени.

 

 

Пољем иду опрезни кораци,
Као епско перо речи крију,
У њему позорно слободни знаци –
Истине или лажи за Русију,
Хамлет руског духа – вук самотни –
Лабудовом песмом наду иште,
Отвореног ока урлици пиште;
Чујеш, то комади су поцепани.

 

 

 

 

Говоре ми корени мог стабла:
„Ова земља генерације хлади,
Скупља мрве нашег распадања
Да израсте моћ добрих из глади –
Руски дух – подићи из дубине…“
Дубине – где вечна је жива вода,
Где из корена ничу ведрине
И кроз круну иду у нигдине

С руског превео Анђелко Заблаћански

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s