Верица Стојиљковић: У рукама голуб мио…


 

У рукама голуб мио, драг, ћути!

Та, сам си ми стигао,

Над руком ми крила раширио!

Зар могах друго, но да узмем те тад?

 

 

 

 

То перје дивно, што још

Не обасја зрачни сунца сјај,

Те очи што гледају умилно,

Са поља душа дођоше  успаваних.

 

 

 

 

Не бој се мили, гледам ти око

И једно и друго и слободу

дајем за поглед твој дуг!

Лети  дубоко, далеко, високо!

 

 

 

 

Нема ропства за душе крилате!

Љубав је та, што води на пут!

Кад затреба  ти одмориште,

Ти опет, на дланове наше, врати се!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s