Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – О васпитању деце


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

(Белој Србкињи Драгани Р. М. из Приједора.)

Васпитање деце је подједнако битно као и рађање деце.

Штавише, васпитање је још битније од рађања!

Васпитање је веома широк појам.

Васпитање је много више, шире и дубље од школског схватања васпитања.

Васпитање подразумева стварање самосвојне и самобитне личности; али, личности вертикале, личности части и свести!

Ми живимо у трену вечности кад на Мидгарду владају црни гмазови, предатори и паразити.

Свим државама, нацијама, народима, родовима, племенима и породицама управљају рептили преко својих послушника, поданика и слугу из наших редова.

Они су из наших редова, имају наша имена, славе наше славе, но, они нису наши, већ њихови – рептилски!

Ово је време кад гмазови и готовани, паразити и грабљивци преко дражавних инстутуција (а држава није наша, него њихова!) краду нашу децу.

Не краду они нашу децу тако да се то јавно види, већ краду лукаво, подмукло, потуљено…

Краду још од вртића, још од првог разреда основне школе; краду преко својих система образовања и васпитања, преко својих школа и установа, преко својих уџбеника и књига, преко својих новина и часописа, преко својих медија, преко своје моде, културе, музике, филма и свих иних врста уметности.

Када нашој деци поробе ум и дух, када им убаце рептилске невидљиве чипове, тада наша деца неће више бити наша – неће бити наша, а неће ни своји бити!

Тако чипована, клонирана и зомбирана деца постаће најверније слуге црних гмазова, змија и гуштера.

Неосвешћени родитељи умишљају да је најважније оставити деци материјална добра, а да је све духовно мање битно или посве небитно!

Каква заблуда и каква омаја!

Материјална добра нису никаква заштита, нису никаква сигурност.

Штавише, сва та материјална добра су сувишна, излишна, оптерећујућа и разбољевајућа.

Сва та материјална добра јесу воденични камен нашој деци око врата!

Што ће им било шта материјално, кад нису своји, кад нису самосвојне, самородне и самобитне личности!

Само слободан човек може бити богат и задовољан човек!

Уморан сам већ од писања, те ћу морати да скратим ове лирске записе.

Но, још само ово да кажем:

Ко није кадар, ко није дорастао, да буде и васпитач и учитељ својој деци, онда је боље и да их не рађа.

Јер, у противном, неће рађати слободне, самосвојне и самобитне личности, већ персоне, поданике, покорнике и слуге црних гмазова.

Здравља светлим мислима и сновима вашим, Бели Срби и Беле Србкиње!

Advertisements

2 comments

  1. Стари Словен

    „НеШколовање“ је начин СЛОБОДНОГ ОБРАЗОВАЊА потпуно ван Рокфелеровог глобалног школског система индоктринације, које се невиђеном брзином шири светом, па је ред да захвати и наше, србске просторе. На милионе породица већ нешколује децу извлачећи их из школа, или их уопште не уписују у њих.
    Једини начин да се „легално“ образују деца потпуно изван школског система је стварањем законских услова за такозвано НЕШКОЛОВАЊЕ (у свету познато као unschooling, учење ван школе). То се може постићи подношењем иницијативе за оцену уставности Закона о образовању које присиљава родитеље да децу испоруче држави на дводеценијско обликовање. Иницијативу може поднети појединац, или то може учинити одређени број људи, формално или неформално удружених, који ће се изборити за то природно или основно људско право на слободу мишљења и избора, између осталог гарантовано и Уставом Републике Србије.
    Родитељи морају повратити своје природно право да сами формирају личности своје деце, без уплитања и надзора државе (Великог брата).
    Што пре започнемо тај процес, то ће више деце бити спашено од менталног сакаћења, индоктринације и испирања мозгова које се спроводи у Рокфелеровом глобалном школском систему.
    Што више људи спремних да се боре за слободе своје деце окупимо на овој Фејсбук групи са датим циљем, пре се може доћи до жељеног резултата.
    Колико је вакцинација, на пример, доказано штетна за тело детета, толико је и школски систем разоран за његов ум. Спречимо, да не бисмо покушавали да лечимо неизлечиво.
    Изборимо се заједно за слободу мисли наше деце!

    https://www.facebook.com/groups/neskolovanje/

  2. Верица Стојиљковић

    Учење никада није ограничено на просторију.

    Учење би требало да се дешава свуда,
    не само у школи и факултету.

    Све око нас учи нечему.
    Само треба да застанемо и посматрамо.

    Када посматрамо наша пажња и
    свест је усмерена ка предмету посматрања,
    а то је оно што нам омогућава
    да разумемо шта се дешава.
    Да сами схватимо у чему је проблем.

    Али престали смо да то радимо.
    Када једемо, не посматрамо тело када нам је сито,
    већ једемо док можемо.
    Сити смо, а трпамо храну без потребе.
    То је такође вештина.
    Знати шта ти је довољно.
    Слушати своје тело.

    Гледамо децу како се играју,
    али не обраћамо пажњу на то шта раде,
    а веома је значајно.

    Деца уживају у свему док раде.
    Потпуно су укључена.
    Зато некада не чују када их родитељи позову.
    Фокусирани су.
    Њихова пажња није расута као код одраслих.

    https://www.facebook.com/groups/neskolovanje/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s