Нагост


Огољењем тела, човек се ослобађао обавеза према културним нормама и

приближавао природи, али и оностраном.

Сходно томе, нагост је одлика и многих бића словенске митологије.

Док је људима омогућавала додир са природним силама које их окружују.

 Из тог разлога нагост затичемо управо код магијских ритуала.

 Они могу бити заштитнички, попут амајлија које су израђивали голи ковачи,

кујући под пуним месецом или кошуље коју наге бабе шију у једној ноћи.

Исто тако наги би се супротстављали и природним непогодама.

У земљорадничкој магији поједине сетве и орања би вршили огољени

 како би се повезали са природом.

Ову одлику би користиле и врачаре које би ритуалном голотињом

ступале у везу са натприродним.                         

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Радомир Р. Подунавски – „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Т. А. Агапкина, М, М. Валенцова, А. Л. Топорков – „Нагота“, „Славянские древности“,

том III, Международные отношения, Москва, 2004

Слика:
Фомин Николай – Зеркало

Извор: интернет страница – српска родноверна  жупа  „Луг Велеса“

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s