Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Тиховање и сневање…


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Трудим се да одагнам сваку ружну мисао.

Трудим се да одагнам сваку другу мисао, да уопште немам никаквих мисли.

Мисли разбољевају, мисли вуку ка смрти, мисли нас чине болесним, старим и смртним.

Од младости сам се вежбао да излазим из ума, да излазим из мисли, из размишљања.

То се учи, без престанка, целога живота.

Мој први сусрет са ведским мудростима догодио се још у мојој двадесет и трећој години.

Од тада ми се живот коренито променио.

У том трену сам схватио, и освестио, да су сва западна (поготову позитивистичка и материјалистичка) учења, мишљења, размишљања и философирања – омаја, илузија и опсена!

Западни човек је дубоко фрустрирано, осујећено, несрећно и трагично биће.

Живот просечног западног човека скоро да и нема никаквог смисла!

Његов се живот своди на преживљавање.

Страх влада животом западног човека – страх од смрти!

Целога живота стрепи и страхује од смрти, јер никада, преко својих позитивистичких и материјалистичких учења, неће доћи до познања да је живот вечан, да је без почетка и свршетка.

02

Синоћ сам, уз грмљавину, заспао у девет, а пробудио се јутрос у девет.

Пре него што ћу утонути у сан, попио сам чај од матичњака.

Матичњак је чудесна смирујућа, опуштајућа и исцељујућа биљка!

Ништа тако не смирује и не опушта свеколико наше унутарње биће као чај од матичњака.

Ко не може да спава, нека с вечери само попије одвар од ове божанске биљке.

Спаваће као јање васцелу ноћ!

Док сам тонуо у сан, слушао сам умилну свирку Перунових оргуља…

Грмило је свуда уоколо, а ја смирено и опуштено тонуо у сан…

03

Овде су честе грмљавине, и тада не укључујем рачунар и, ништа не радим.

Само тихујем и сневам, или спавам.

Сви дигитални уређаји су веома осетљиви на ударе грома.

Кад негде тресне гром, у трену могу да прегоре сви укључени уређаји и на десет километара уоколо!

То многи, поготову млади, не знају, а и не желе да знају.

Ми смо то учили и знали још у основној школи.

Чудим се просто, како овај нараштај нема појма о томе!

Кад год грми у нашему селу или у селима око нас, тада се искључује струја, с разлогом.

(Негде у Србском Банату, 11. дана месеца цватућих липа, 7526.)

Advertisements

2 comments

  1. Верица Стојиљковић

    Ретки су -са запада- али их има- који кажу овако: Чарли Чаплин у свом филму Велики диктатор држи говор који у три минуте сажима већину истине људског живота на Земљи и стварности у коју смо заробљени путем илузије и лажи. Говор надахњује, даје наду и подсећа нас на оно тко ми стварно, јесмо, те да је краљевство божје у свакоме од нас

    „Жао ми је али ја не желим да будем владар. То није моја ствар.
    Не желим да владам или освојим било кога.
    Желео бих помоћи свима ако је то могуће, Јевреј, паганин, црнац, белац.
    Ми сви желимо помоћи једни другима, људи су такви.
    Ми сви желимо живети једни поред других у срећи,
    а не једни поред других у несрећи.
    Ми не желимо да мрзимо и презиремо једни друге.
    У овом свету има места за свакога, а земља је богата и може прехранити свакога.
    Можемо живети слободно и лепо….или смо промашили пут. .
    Похлепа је затровала наше душе,
    Поставила је препреке од мржње.
    Одвела нас је у патњу и крвопролиће.
    Развили смо брзину, али смо се затворили у себе:
    Изобиље нас оставља изгубљеним.
    Наука нас је учинила циничним а интелект бездушним.
    Размишљамо превише а осећамо премало:
    Више него машине трабамо хуманост.
    Више од интелигенције требамо доброту и великодушност.
    Без ових квалитета, живот би био насилан и све би било изгубљено.
    Авиони и радио апарати су нас приближили једне другима.
    Природа тих проналазака чезне за нашом добротом за општим братством и јединством духа.
    Чак и сада мој глас досеже милионе широм света,
    милиони очајних мушкараца, жена и мале деце,
    жртве система који муче и затварају невине људе.
    Онима који ме могу чути кажем “Немојте очајавати”.
    Несрећа која је над нама сада догађа се због похлепе и горчине човека који се боји људског напретка.
    Мржња пролази, диктатори умиру и власт одузета од народа биће враћена народу.
    Док људи умиру слобода неће нестати. . .
    Војници: не покоравајте се окрутнима, који вас презиру, поробљавају, који вам уређују животе, говоре шта да радите, мислите, осећате –
    који вас третирају као животиње, као топовско месо.
    Не дајте се том неприродном човеку са механичким мозгом, механичким срцем. Ви нисте машине, ви нисте животиње. Ви сте људи – са свом љубави и хуманошћу..
    Не борите се за ропство, већ за слободу.
    Краљевство није у једном човеку или групи већ у свим људима. Вама људима!
    Имате моћ да стварате машине. Моћ да стварате срећу.
    Ви људи имате моћ да стварате живот слободним и лепим, да живот буде прекрасна авантура.
    У име демократије искористимо нашу моћ – ујединимо се сви..
    Боримо се за нови свет, пријатан свет у ком ће човек моћи да ради, младост да има будућност а старост сигурност. Обећањима да ће вам све то пружити ови нељуди су преузели власт. Али лагали су и никада их неће испунити.
    Диктатори су ослободили себе а поробили народ.
    Остваримо сами то обећање.
    Боримо се за ослобођење света, за укидање националних баријера, похлепе, мржње и нетолеранције.
    Боримо се за разуман свет науке и напретка који ће свима донети срећу
    Војници! У име демократије, ујединимо се сви!
    Извор: интернет страница – Акција

  2. Ирена

    Са напредком изгубисмо-Главну битку!Битку животне наклоности.Пристали смо да животаримо на ново-настале околности.
    И…Ко је крив?Свако сваког бира-прстом упире…Ал се предаје.
    Лакше је прионути,сагнути главу и тражити друге…да покушају наше покушаје…наћи наше путеве.
    На врху остаје спуштање,…Лако је сићи са сврхом испуњеном од победе…како се дићи кад после пада све троши се,слама,посустаје…
    Напредак!
    У чему се огледа-ВЕЛИЧИНА?
    Кад кренемо на спавање-Запитајмо се-Шта смо пружили?Да би тражили.
    Отуђисмо се.Постадосмо сами себи довољни,…
    Колико напредка…,а уназад не само корак,два…Већ читава деценија,деценије…Ко да броји?Кад број постајемо,јер о себи не желимо да одлучујемо и размишљамо.
    Неки ВЕЛИКИ,ВЕЧИТИ-много су смисла изрекли…Док сами тако не кренемо,кроз њихове цитате оживимо смисао…Када крене лавина мисли,онда је ЛАКШЕ.
    Кажу-Деца се више не играју кликера,ова данашња.Научимо их!Играјмо се и ми!Кликер-све је у њему,само да заигра!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s