Владан Пантелић: Ч а к а л а к а р а п е в а


Сирена Чакалакара је лежала на омаленој стени, и уживала на сунцу, потпуно опуштена.

Онда је запевала тихим омамљујућим гласом, омамљијатом, коме се није могло одолети. Потом је повисила тон гледајући негде према хоризонту:
– Чиууу ћиии, чиууу ћиии, ћиууууу. Чиууу ћиии, чиууу ћиии, ћиууууу, ћиуууиии.

Сиренци су били међу оближним стенама и вирили.

Деловали су као слободни заробљеници својих друга.

Изазивала их Чакалакара изазивачица, изазивала их је њена зов песма, али и заустављала.

Њихов савршени промислух осетио је да њена данашња песма, песма чежњица, има неки други призвук, и то их је потпуно збуњивало.

Некако су знали да ова песма није упућена њима, а некако су знали да ни она више неће долазити на њихове стене са својим другама.

Одавно су приметили да је Чакалакара постала незаинтересована за разговоре, шале, игре, чак и за рађање нових сиреница и сиренаца.

Није се претерано укључивала ни у групно гајење и васпитање младих.

Није одбијала, ништа није одбијала, све је савршено обављала, али је духом била далеко, далеко у оносвету.

– Она превише гледи према далеком и високом небу, и превише мисли на Седобрадог.

 Нама, народу Сиреније,

 Седобради се јавља само кроз снове.

 Дао нам је лепоту мора да живимо безбрижно, немамо непријатеља, немамо великих гибања расположења, имамо драгост постојања и драгост у нашим односима.

Књига брзине и знања – Макијус, довољно нас подучава за свакодневни живот.

 Додуше у њој постоји и легенда да ће се Сиутац Седобради показати коме буде требало да се покаже.

 Легенде, Изреке и Предања кажу да се он већ показивао неким нашим одабраницима у далекој прошлости, и да их је поучавао разним умешностима.

Али, то су само пука предања.

 Ко зна да ли се Седобради заиста некоме јављао.

Ми Сиренци и Сирене имамо велику машту, па кад нас песма обузме, ми путујемо далеко, далеко, до Седобрадог и назад.

Нико из наше блиске прошлости није видео Седобрадог, кроз песму га само осећамо, јер он, Седобради, песму, изгледа, највише воли, и кроз њу га је најлакше в и д е т и.

– Коме пева Чакалакара? Коме пева Чакалакара?

 Милосни, Седобради, чујеш ли песму наше Чакалакаре?

Сигурно је чујеш, јер Чакалакарине очи горе ватром праисконом, праисконом ватром.

Да ли Те Чакалакара види, о, о, о, Седобради?

Шта виде Чакалакарине пламтилице, што гледају тако високо, шта виде?

Шта видиш Чакалакарааааааааааа? Шта видиииииш Чакалакарааааааааааааааааааааааааааа?

– Чииијууууу, чиијууу, чиу. Чиу! Чииииијууууууу, Ћииииииијуууууууууууииии!!

Чакалакарина песма

Чиу
Чиииу
Уј
Уууј
Чиииуујуууј

 

  1. мај 2010. у 00:13 ·

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s