ИренаМ.:АСТРАЛ


N2_9979_03

Бука!

У мору тишине,
симулација говора-
За нас који смо заборавили слушати.
Нису нам одузета чула.
Заблуда је велика,
ништа нам одузето није
све је ту али ничега нема…
Деструкција,
нас нагони да вичемо
у бучном свету.
Одузима нам право
да једноставно-Слушамо.
Тај такт,
математички прорачунату симфонију која одржава наше дисање,
систолу и дијастолу…
Приликом сваког новог тона,
Одкуцаја
Удисаја
Нова фреквенција се шири…
Једноставно треба осећати.
Нешто је страно у овом свету
Који осећај трампи за нагон,
Љубав за емоцију.
Бирамо притиснути дугме
Које нас искључује
Из свеопште варијације могућег…
И-
Поставља нас на место
Фино брушеног-
На једно место лежућег-Шрафа!Механика је постала
Део нас,
Рефлексивно усађеним-Потребама,
Жељама,
Морањима.
Кад би само помислили на могуће!!!

Advertisements

2 comments

  1. Верица Стојиљковић

    Да ли језгро је то
    Незнано, недокучно…
    Свемира што увире и…
    из једне тачке извире

    Да ли звук облик светла
    прима или звучи светло
    електронским путањама
    Вечног постојања

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s