Перунов Ратник: Пепео Арконе


Jедног суморног, тужног jутра
Под светим градом северних Срба
Искрцала се огромна воjска
Отпочела jе велика борба.

У црним оклопима
Благословио их Абсолон клети
Звецкаjу мачем и штитовима
Води их Валдемар проклети.

На уснама им бесни узвици
Док jуришаjу на утврду
Онда следе очаjа крици
Више нису сигурни у победу.

Пред капиjом Арконе
У гомилама падаjу мртви
Све их jе више
Световид се радуjе жртви.

Абсолон гневан прети
Крстом и библиjом
Он пред воjску полети
И запрети им паклом.

Напади се наставише
Редови браниоца проредише
Оклопници се уз бедеме попеше
Капиjе Арконе падоше.

Кроз срушене зидине улетеше
Као гладне хиjене
Слуге распетог бога
Да убиjаjу и плене.

Око кипа Световидова
Испред златних капиjа храма
Построjи се тринаест ратника
Као гвоздена брана крвницима.

Три крвава дана борба траjала jе
Ратници Арконе за Световида падоше
Jедан што на ногама остаде
Презриво Абсолона у очи гледаше.

Град у пламену оста
Ордиjа крсташа у мрак одjаха
Кип Световидов разлупан
Тера их да дрхте од страха.

Пепео Арконе узех у шаку
Очаj и тмина владаjу овде
Нека би дух ми сконч’о у мраку
Ако те заборавим велики роде.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s