Горан Полетан: Ода Општем


На свом путу стамен стојим,

свјестан шта ми судба спрема.

Зар нестанка да се бојим,

да сам ништа, да ме нема…!?

 

 

 

Идем путем свог прауточишта,

спасоносне, вјечите празнине.

Једно желим, ако желим ишта,

милозвучну музику тишине.

 

 

 

Нема краја, ни почетка,

живот тек је путовање.

Свак’ је предак неког претка:

душе станишта мјењање.

 

 

 

Све што живи, што се миче,

у тај закон се уклапа,

из једнога то све ниче

и све се у једно стапа.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s