РОДА – једна од најомиљенијих птица


 

Вековима су роде повезиване са бебама и породицом, а и данас се још увек приказује рода која носи завежљај са новорођенчетом срећним родитељима.

У египатској митологији душа особе, која се називала ба, је обично представљана родом са људском главом. Египћани су повезивали миграторно понашање роде са одласком и повратком душе човека који спава.

Грчка и римска митологија приказују роде као моделе родитељске привржености. Веровало се да роде не умиру од старости, већ лете до острва, где добијају изглед људи.

У нордијској митологији, али и многим другим, рода представља породичне вредности. Роде су биле симбол верности и моногамног брака, јер се веровало да пар рода остаје заједно цео живот.

На Далеком истоку рода је била симбол бесмртности, због веровања да доживи дубоку старост. Тако легенда каже да након 600 година рода само пије, а не једе више, и да је потпуно црна када напуни 2000 година.

У западним културама бела рода симболише рађање детета. Легенда да рода доноси бебе вероватно је настала у северној Европи, зато што се роде враћају након девет месеци. То се повезује и са повратком рода у пролеће, време буђења и обнове природе, али и са повезаношћу роде и воде, која често симболише женску енергију и такође је симбол обнове, препорода и стварања. Брига рода за своје младе, у њиховим високим гнездима створила је распрострањен симбол роде који се повезује са родитељским старањем.

Од давнина се веровало да роде доносе срећу, плодност и просперитет породици. Зато су их људи охрабривали да се гнезде на њихове домове и чак су им градили гнездо на својим домовима надајући се да ће га изабрали и остати са њима

Аутори као што су Александра Бајић и Љубивоје Јовановић сматрају да родоначалник Словена није биће мушког пола већ женска богиња-Рода. За разлику од Рода, који је по овим ауторима постао прародитељ Словена тек у патријахату, Рода је везана за матријахат као првобитно друштвено уређење у коме су живели наши преци. Доласком патријахата, словенска прамајка – Рода била је замењена својим мушким корелатом – Родом а овај бог је касније, за време периода такозваног двоверја био проглашен и самим створитељем Универзума. Поменути аутори сматрају да је прамајка Словена имала птичји облик, наиме, облик роде и да је легендарна Матер Сва коју спомиње Велесова књига нико други до рода – прародитељка. За ову теорију постоје и материјални докази. Наиме, Дунавска стела, споменик који потиче из првог миленијума нове ере приказује управо роду као божанску птицу.  

Народ у нашем крају верује да је рода постала од човека и да ју је грехота убити. Она је света птица, јер сваке јесени иде у хаџилук и у пролеће се враћа. Није редак случај да се по нашим крововима кућа и кошара гнезди рода. Стари Београђани памте, док је Србима боље ишло, на оџаку старе Доситејеве школе, у сред Београда рода је свила гнездо у коме су се излегле генерације рода. Ако рода брижљиво наткриљује младе у гњезду, биће кише. Рода се не сме убити нити њено гнездо растурити.

 

 

Извор: интернет странице: стари словени,  артнит;

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s