Велика Томић:Родићу љубав


Родићу љубав,
да нико не види,
сакрићу се у кукурузе,
у браздама дубоким.
На шушљикама меканим, 
годишње бреме да истурим.
Завијањем Вучице дотакнућу Месец.
Урликом распрснути све оне Звезде ,
разбежаће се од таласа
што по мени језде.
Моје очи као Небески свод,
угледаће, тај дуго чекани Пород.
Понећу срп стари,
окачен испод трема,
ту нису годинама љубав рађали,
само се надали, у нади за’рђали.
Пресећи врпцу, везати у чвор
да се из ње роди, нови Пород.
Раширићу руке у стабла тог класја
да уживам Светлост која ме обасја.
Родићу љубав и моју жељу,
урликом, на том забрањеном весељу.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s