ЗДРАВИЦА


 

 

 

Наша народна здравица је велика истина о доброти нашега човека. Наш човек жели и благосиља житне године и проклиње ратове. Он је хтео — не хтео, морао ратовати и певати бојевите народне песме. Али је у његовој души увек најтоплије куцало било простосрдачне здравице за све људе света и за све народе под капом небеском.

Да се упита човек, откуда тако свеобухватна здравица у народу, коме су најчешће топовима наздрављали? У великој души и у племенитом срцу нашега народа, што се све измећу осталог огледа у народној здравици, о миру и љубави према свима народима света: „Нека љубав и мир завладају на истоку и на западу, на северу и на југу, те да би пушке заувек побацали, у коло се ухватили, шенлучили од весеља и добре људске срећице и пуцајући у облаке гађали рат међ’ очи. Тако нека буде довека –текст Прота Милан Д. Смиљанић (Извор .интернет страница-Антропологија и етнологија)

Здравица је обредно жртвовање пића из посуде његовим проливањем а затим испијањем, чија је сврха да обезбеди здравље и напредак људи. Овај обред је заступљен у свим битним животним догађајима као што су свадба, рођење, бабине, при почетку и завршетку сваког већег рада као и током празника. Уз здравицу изражавају се жеље, сажете и најчешће стиховане, у облику молитве упућене богу, у циљу да побуди његову самилост. Такође, у здравицама се приказују и сликовита предвиђања (,,…ракија жеженица, биће добра пшеница…“) а у списима хроничара Сакса Граматика је забележен обред гатања помоћу пића, где би жрец по нивоу пића које се налазило у рогу који је држао кумир предвиђао да ли ће година бити родна или не.
Поред горе наведених прилика, здравица се такође пије о сахрани и даћи али се не назива тако.
Текст: Милош Костић

Десанка Максимовић: Сељакова здравица


Домаћине, брате,
здраво нам буди!
Свега што желео,
Господ ти дао,
сунца и кише,
јела и пића,
а понајвише
унучића!

Чуваркућа ти
на крову расла,
свилене бубе ти
по дуду пале,
путнице пчеле
у ливади твојој
на дрво селе!

Јесен је сељаково
златно доба.
Пијмо у здравље
златне јесени,
пијмо у здравље
домаћина!

Од коклевке
па до гроба
мало богатих
берби има.

Збришимо, браћо,
с чела боре!
Домаћинове
снахе нас дворе.

Једном се само
браћо, живи,
једанпут у јесен
берба бере.
Пијмо у здравље
домаћина,
у здравље
синова му,
снахи и кћери!

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s