Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – О човеку и човечици на унутарњем путу


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

1

Без давања, нема ни примања; без губитка, нема ни добитка.

Такав је божански и васељенски закон.

Све и свја, свако биће и суштаство у Васељени и у Божјем Стварању, подлеже овом закону.

02

Онај ко у младости крене унутарњим путем духовног освешћивања и узрастања, мора да буде свестан, да му предстоји велико одрицање.

Велико одрицање од материјалних добара, ужитака и красота овога света.

Такав је Божји и васељенски закон који гласи: да би нешто велико, веома вредно и племенито примио од Творца и Васељене, ти мораш да се одрекнеш свега онога што је мање вредно од онога што ћеш на свом унутарњем путу примити.

03

Ја сам то знао на самом почетку, још у раној младости.

Знао сам, уистини, да морам да се одричем много које-чега у овоме свету, зарад оног што ми следује на унутарњем путу свих путева.

То сам рекао и својој човечици, својој животној сапутници, онога дана кад смо се први пут срели, кад смо схватили да је наша љубав судбинска – кармичка, и да смо ми једно биће, једна душа и једно суштаство.

Рекао сам јој: путовање са мном биће ти тешко, али и лепо; ништа нећемо имати, али ћемо бити своји на своме; имаћемо себе, своју љубав и свој живот са сврхом и смислом. Ако и ти то прихваташ, ако пристајеш на то, онда ће нам удвоје бити све лакше, лепше, дивотније и смисленије.

Пристала је и прихватила и, никада се покајала није!

Ретки су такви сапутници у овоме свету, веома ретки.

То је чудо и милост Божја, да смо се нас двоје срели!

04

Наше судбине и наши будући животни токови, наша будућа рођења, умногоме зависе од брачног друга, од нашег животног сапутника.

Животни друг племенитог рода, може посве да поништи нашу лошу карму из ранијих животних токова, и да нас узнесе на више ступњеве Божјега Стварања.

Наравно, може и обрнуто, може посве да нас укочи, заледи и укопа, уколико смо учинили погрешан избор животног сапутника.

Бирање животног сапутника јесте бирање судбине, јесте бирање између живота и смрти.

Та знања су скривена од нас, те сада долазе нараштаји који благе везе немају о овоме, па се свако са сваким спарује попут дивљих паса.

05

Иза сваког мушкарца који је остварио своје стваралачке снове и визије, који је изградио себе у велику самосвојну и самобитну личност, стоји племенита и дивотна жена која је све време била и остала скривена од света.

Исто то важи и за остварену, самосвојну и самобитну жену.

Најлепше је, и најдивотније, кад се то узајамно дешава, кад двоје животних сапутника подижу и узносе једно друго.

И гле! управо то и јесте сврха и смисао брака!

Изван овога, зацело, сваки брак, свака заједница губи своју сврху и свој смисао.

06

Напољу је врело.

На асфалту, и близу четрдесет!

У мојој соби, дивота једна!

Нема, можда, ни двадесет ступњева!

Пресвлачим се и кад излазим из собе, и кад улазим у собу.

Док вам ово пишем, ја сам обучен као у позну јесен, а кад излазим напоље, тада се свлачим.

Такве су старинске банатске куће од дебелог набоја, од живе опеке и блата са плевом.

Нема боље природне климе од старинских банатских кућа.

Стари Банаћани су били мудри.

Градили су куће са најбољом природном климом!

Ако некада будете куповали кућу у Банату, само гледајте куће од набоја – најбоље су и најздравије!

Уживаћете и лети и зими!

(Велики Гај, 22. дана месеца липа, 7526.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s