Игор Арепјев -Завет предстојећег -Библија будућности 2


Текст 6

Човек трага за својим именом као за светлошћу.

Нашавши га, проналази и себе кроз светлост свога имена.

1.И видех ја Оца Небеског, и разговарао сам са Њим. И рече Он: сине мој, ви се као моја деца налазите у реалности, и реалност је отворена пред вама. Ви видите и чујете много што шта: Свет, оно што је створено у Свету, и Књигу, која улази у Књигу другу и која представља Књигу јединствених знања.

  1. У Књизи мојој је име твоје. Име твоје је у теби, као светлост. Ако познајеш и видиш светлост онда можеш да изговориш име своје, јер је оно записано у Књизи мојој за вечита времена. Али ја ћу рећи нешто друго.

3.И ја видех како се осмехује Отац.

И говорио је Отац: име твоје , означено у свим временима где је човек – Отац учини паузу па рече: – схвати тачно и слушај речи моје – где је човек прихваћен од другог човека. Где човек види и чује другог човека, где човек разговара и иде путем с другим човеком.

  1. Сине мој ти си – човек. Сине мој ја сам – човек. Али ја сам и Бог. Схвати речи моје и ти ћеш поћи путем мојим, где човек одлучује да је он човек и биће човек; где човек одлучује да је Бог, где човек одлучује да је он Бог и човек истовремено. Сине мој, то су људи. И таквих људи је веома много.

Пут о коме ја говорим директно зависи од твоје одлуке, с ким ћеш поћи, прихватајући ме као човек човека и схватајући ме као Бога.

Ја ти говорим ове речи да би ти схватио своје даље кораке на путу којим ми заједно идемо, где ти ниси сам, као ни други људи што нису; сви сте ви моја деца. Тада ћеш у реалности сагледати пут о коме ја сада говорим. А гласови и звуци, речи и чак нека знања – долазе од других људи. Јер свакоме су дата од мене у душу тачна знања. И свакоме сам понудио избор: с ким и како он иде, где је његово име, ко је он и зна ли он уопште нешто о свом имену, првобитно сазнавши од мене да је његово име записано у Књизи мојој. За њега пут остаје пут, а знања остају знања, а име, које се састоји од светлости, биће у светлости све дотле док име своје он не пронађе и не схвати његову суштину.

5.И видех ја Оца. И био сам са њим у реалности. И налазим се у тој реалности, и видим светлост, видим Оца, и видим како се Отац радује имену моме. И ја разабирам Очеве речи у свом схватању, као у светлости душе.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s