Милош С. Милојевић: „Одломци српске историје“


Срби у Шведској пре Шведа

 

Кад кажем Срби, то се односи на заједничке претке Лужичких и Балканских Срба, али и остала словенска племена која су променила главно и почетно име..
Срби живљаху на бреговима СРПСКОГ( Белог) или данашњег Балтичког мора, каже М.Милојевићу поменутој књизи на странама 222-224)..Још се звало ЕРСКО МОРЕ по српском племену Ера или Ерула које је живело на обалама.. То су они Срби који дођоше из Сибирије (сеоба из Индије, трећи правац), гоњени Китајцима/Кинезима и населише северну данашњу Европу пре свих народа. Још неколико стотина година пре нове ере Финикињани (Феничани данас) су куповали јантар/ћилибар од тих „Балтичких“ Срба.

Из Сибирије су српска племена насељавала данашњу Русију, Шведску, Данију, а отуда су (као и из Хвалијског/Каспијског мора и из Мале Азије) насељавали данашњу Ђерманију, нешто Француске, Белгије итд….

 

По Милојевићу, који се ослања и на дело Александра Вељтмана, Срби су живели у целој данашњој Ђерманији пре Ђермана, у Данији пре Данаца која се звала тада баш Србица, и делу Шведске ( Богусланска и Смоландска област). Сама „званична“ историја помиње стварање скандинавских земаља тек око десетог века нове ере, а помињу се Венди (Винди, име за Србе, касније Словене-из Виндије) у скандинавским изворима да су постојали и у петом веку нове ере..Данас су потомци Винда измешани са немачком популацијом, а имена су замењена, п ипак нека с још увек препознатљиво српска. Милојевић наводи:

Српска имена насеља и река у Шведској: 
Богуслан –  Смоланд – Богуш – Нерика – Даљекарлија – Умео Здрављан – Севар – Река Јадерн,
Медопад – ,Гередањен Маљунга – Сиљан – Божан језеро – Река орша – Мора –  Мотала река
Скора – Бравичен – Супебра – Раба –  Села острво – река Даља

Племена српска у Шведској: 
Богуслани – Богуши – Смољани – Рекарни – Миљани –

 

 

Србска лична имена у Шведској:
Богуш – Годрун – Вулистан – Љуба – Раде – Рашко – Драго – Лакман – Бојемунд – Одо
Ателстан – Ивар – Горда – Сидок – Татил – Ласкар – Сваран – Смирди – Милан –
Божа – Радан

Чак и у 13.веку нове ере забележено је три имена Срба : Вукашин, Ђурађ, Нелпан..

 

Краљ Шведски увек је имао у титули да је владар „шведски, норвешки и вендски ( веноски/српски).
Део који је био насељен Србима/Виндима у данашњој Шведској је област Богуслан (пишу као Бохуслан), дакле западни јужни део (познат је град Готаборгна реци Готи).

ДИНАСТИЈА БОГУСЛАВ ИЗ ЕРСКОГ ПриМОРЈА (Балтичког приобаља)
Интересантна је и прича о Богуславу, Скандинавском краљу,, који је због круне морао да назове себе Ериком ( од Помераније, земље По-Морја и словенског-српског племена Поморани, данас би рекли Срби Приморци или Поморци)

Од 11. (до 17.)века, породица кнеза Богуслава(богу-слав) је владала Померанијом, али се све теже бранила од страних напада и прихватила је заштиту Саксонаца, па је од 1108.године примала саксонске насељенике у пространо Поморје.Некадашње пространо поморје обухватало је тле данашње северне Пољске, део северне Русије, северну Немачку (наравно још постојеће Лужичке Србе).

(The arms of Pomerania from 19th century, then a Prussian province. The first to use the griffon in the arms was Duke Boguslav, in 1214.)

По Милојевићу,у истом простору,поред племена Поморјана, живела су и ова српска/вендска племена:
РАНИ или РАНЦИ,данас понемчени као Ругијани
ВОЛИЋИ или ВЕЉИЋИ;
РУЈАНИ или Рујанци, данас понемчени Ругијани 

Племе Вељића или Љутића живело је западно од Одре, а међу њима Укри на истоименој реци. Ови Вељићи или Љутићи деле се опет на 4 главна племена:
РАТАРЕ,  данас су понемчени у Волгастене..

ДОЛЕНИЋАНЕ,  данас су понемчени у Волгастене..

ШЧИРОПАНЕ на реци Пени,  данас су понемчени у Волгастене..

КИЋАНЕ.  данас су понемчени у Волгастене..

Племе Љубића, Љубенића, данас понемчени као Љубегсци и Алденбургсци

Племе СТОДЕРАНА живело је југозападно од Вељића (или Љутића) на реци Спреви и Хавољу и такође су се делили на неколико племена мешу којима је најпознатије било БРЕЖАНИ (при изливу Хавоља у Лабу). И Стодоране и Брежане често зову једним именом ГАВЕЉАНИ.. Данас потомци ових племена носе понемчена презимена Перлберг, Хаволбург

БОДРИЋИ ( АБОДРИТИ или РАРОЗИ),специјално важни и моћни
ВАГРИ,биће посебно речио њима
ПОЛАПЦИ (ПОЛАПСКИ СРБИ),Полабљани,данас понемчени Рацебуршци
ГЛИЊАНИ,ГЛИНИЋИ, живели су између Лабе и реке Степенице,данас понемчени Аненбургсци
ВАРНИ, на истоименој реци Варни или Варнави, данас понемчени као Роштохинци,
РАЦИ или РАШАНИ, у граду РАЦИГРАДУ
КАШУБИ ( изумрли у 19.веку)
ДОЛЕНИЋИ
РАТАРИ, данас понемчени Штетинци
ВИЛИНИЋИ, ВИЛАЦИ око данашњег Берлина или Брандербурга
БРИЗАНИЋИ, данашњи Хавенбурци
ЕРЕ или ЕРУЛИ, данас понемчени као Мекленбуржци
БРИЗНИЋИ, данас понемчени као Пригнићини и Перлбергци
ХАВОЉАНИ, данас понемчени Ховелбургци
СЕДИНИЋИ, данас понемчени Штетинци
КИСЛИНИЋИ, данас понемчени Грифенвиздци
СРБИЋИ, данас понемчени Најбранденбургци
БУЦОВЦИ и ГУСТОВИРЦИ
Сораби и Серби ( данас понемчени Сервестани)
Лужички Срби или данас Саксонци,Мисници и Липисцини
МИЛЧАНИ, данас Саксонци и Пруси

БОГУСЛАВ, касније Ерик од Поморја,                                                                                             краљ Шведске, Данске и  Норвешке пуних 40 година 
У 14.веку Кнез Богуслав Пети (1326-1372) и његов брат Кнез Барним (1326-1365) Четврти, изделили су административно земљу на Предње и Стражње Поморје, односно по природној граници током реке Прситице . Племе Поморјана (Померана) је иначе живело на територији од реке Висле до Одре.

Кнез Богуслав Пети је имао седам потомка: једна од њих је била Маргарета од Поморја (*1366+1410 ), коју је 1392.г. оженио прилично млађи Ернест Гвоздени (*1377), надвојвода Карантаније( данашње Словеније). Претпоставка је да је Ернест желео овим браком да обнови династичке везе измедју две словенске (вендске) државе.

Ерик од Поморја (краљ 1397-1439)имао је контролу над целим Балтиком. Планирао је да оснажи нордијску Унију Краљевстава, Даније, Норвешке и Шведске, али није успео у тој намери . Родио се 1382.године, у српској породици племена Поморјана. Његов отац је био Вратислав Седми, кнез Поморја, владао је до 1394.г (убијен је).

Мајка му је била Марија из Велиграда( понемчено Мекленбург), ћерка велиградског кнеза Хенрија Трећег и мајке Ингеборг из Данске. Родјена је 1363.(живела до 1402.), а њена старија сестра била је Маргарета Прва, Краљица Данске (р.1353+1412), по удаји и Краљица Норвешке, сахранила и мужа и сина, а после 1389. и Краљица Шведске.

По теткином наговору, и да би био проглашен за краља, Богуслав усваја нордијско име Ерик, и бива крунисан у Калмару у Шведској 1397.г. Рођена је Калмарска Унија-три краљевства! Звали су га Ерик 7.у Данској, Ерик 3.у Норвешкој и Ерик 13.у Шведској. Већ 1405.жени ћерку Краља Хенрија 4- од Енглеске, али нема деце са њом и остаје удовац 1430.(жени се поново Сесилијом)

Краљ који је имао само 15 година на крунисању,морао је да препусти је тетки Маргарети да води Унију. После њене смрти 1412..,узео је пуну управу над владом, али било је све више тешкоћа- изгубио је контролу над Шведском 1436, а три године касније и у остале две земље.Повукао се у родно Поморје и умро у Дарлову ( понемчен назив Ригенвалде),које данас припада Пољској..Сахрањен је у цркви Св.Марије 1459.г.

И док су у прошлости Поморци Срби морали да се одрекну дрвених и златних идола Перуна и Световида због наметаног хришћанства од стране Гота, 1534.приме лутеранску/протестантску веру, а 1618. букне верски тридесетогодишњи рат између лутерана и папинаца. И домаће и непријатељске војске у току рата нанеле су велику штету градвима Поморја, а две трећине Помораца је убијено или прогнано, док су многе области изгореле до темеља.

Последњи потомак српске Поморске династије био је Кнез Богуслав Четрнаести..Умро је 1637. године а Поморје је испрва била под владавином Изабраног Принца из Бранибора (понемчени Бранденбург) који је оженио девојку из Богуслављевове породице.Он је такође узео и земље Источних Боруса/ Пруса ( Тевтонских витезова) и насловио се титулом Краља Прусије и Помораније.(С тражње, јер је Преднја припла Шведској 1815 као Вестфалија).,

А ево шта о северним и иним Србима пише други аутор Сима Лукин Лазић (у књизи „Кратка повјесница Срба, од постања српства до данас“,  издање пишчево 1894.г,стране 18 и 19 )…………, дотле се они северни Срби већ беху разместили и учврстили. Они Срби у негдашњој Сармацији, а у данашњој Русији, Пољској и Галицији основаше тамо Велику Србију, која се звала још и Бијела Србија или Бојка.

Они тамо даље на западу, иза Висле и Одре и око ријеке Лабе, Сале и Мулде основаше Полапску Србију, која се звала Сорабија и Сурбија.

Ниже њих, у данашњој Баварској и Чешкој, остали полапски Срби основаше другу Бијелу Србнју, која се таксђер звала Бојка по српском племену Бојки или Боји. А од те Бојке српске касније Швабе створише своју Бојоарију (Баварску) и Бојемију (Чешку), коју Швабе и данас зову: Бемен, па и ми је кад што зовемо Немска, као што и Чехе зовемо Немцима.

Но више свију ових Срба, они најсјевернији Срби дуж Балтичког Мора основаше Балтичку Србију у Пруској, Поморској (Померану), у Мекленбургу и Хановеру на сјеверним странама данашње Њемачке.

А од тих балтичких Орба одвоји се велико племе Рујанци и насели се још севервије у самом Балтичком Мору на великом острву, које се по њима прозва Рујан, а Швабе га данас зову Риген.

Временом Балтички Срби продреше чак у Данску, па тамо основаше Данску Србију.

Но у каснијим ратним походима својим пружаху се балтички и полапски Срби и у Шведску, Холандију,Белгију, Енглеску, Француску, па чак и у Швајцарску, али тамо им је свуда брзо траг изгинуо.

Сви ови северни Срби дељаху се у многа премнога племена. Најглавнија српска племена беху : Полапски Срби, Лужички Срби, Љутице, Бодрице, Рујанци и Боји илити Бојки. (Боји живљаху и у сарматској и у чешкој Бојки, па и данас има у Малоруса племе Бојки.)

За све време свога живота ови Срби живљаху одвојено сваки за се у своје племенске државице и мало кад су пословали заједно, али сви држаху једне обичаје и говораху једним истим језиком тако, да им је „готово свака ријеч једнака била“.

У прва времена живљаху они са свим слободно и независно, негђе под изборним, а негђе под насљедним старјешинама својим. За Србе у Сарматској Бојки зна се, да су имали насљедне кнезове, а Срби Рујанци имађаху своје цареве и посебно своје царство на Рујану. Рујанци бјеху врло велики јунаци, те једно вријеме и сва остала племена српска признаваху њихов првенство и власт.

Дуго времена сјеверни Срби живљаху мирно и дивно напредоваху у просвјети и радиности. И тек негде у другом и трећем стољећу по Христу дођоше они у ближи додир са Ђерманима (Нијемцима). Нијемци се лукаво и лагано увукоше међу Србе, јер бјеху у свему много слабији од Срба, и зато дуже времена живљаху са Србима у љубави… У тој слози затече их и четврто стољеће, кад поче велика сеоба народа и узавре сав свијет…….

 

Одломци из књиге дуго скриваног српског историчара Милоша С. Милојевића „Одломци српске историје“ ( објављене први пут 1872.године).       Ови одломци се односе на сакривану и мало знану српску историју, у време кад су преци данашњих „Еуропљана“ пешице и кроз трње гмизали према мирним и развијеним српским светилиштима и градовима на крајњем Северу (стране 222-242).

Извор: блог Весне Радојловић- Завештање предака

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s