Горан Полетан: Теби


Волио сам многе, многе ме вољеше…

Поклањах им себе, с пуно страсног жара,

али моме срцу нико драг не бјеше

као ти љубави, садашња и стара.

 

 

 

 

 

 

 

Обично се сјећамо тренутака страсти,

љубав као осјећање нема такву снагу,

ал’ тас ће, са тобом, истог трена пасти,

ако било с којом ставим те на вагу.

 

 

 

 

 

 

 

Знам да нико не би имао стрпљења,

к’о што ти га увијек имаш са мном мила.

Са нарави што се сваког часа мијења,

друга би ме до сад давно оставила.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s