Верица Стојиљковић: Поља снова


Долазим,  долазим на твоја поља снова

Да плетем трептаје твојих  трепавица

Да нижем осмехе  унутарњих усана

 зраком скривених пољубаца

 

 

 

 

Долазим,  долазим на бистрину 

 оностраних погледа

Да летим са  златним птицама

И плешем са  белим ветровима

 

 

 

 

 

Долазим,  долазим на врата твог срца

Да покуцам откуцајима свога

Да стојим пред прагом његовим

Да врата  се отворе и за мном

 можда заувек затворе

 

 

 

 

 

Долазим,  долазим по ноћној тмини

Светлост ме Месеца води

долазим са Зором што дозива дан

Огрнута прахом звезданим

 

 

 

 

 

Долазим,  долазим до места тајних

Где састанци наши чекају

из времена прастарих

и времена будућих

 

 

 

 

 

Долазим,  долазим теби

Да вратити бих се могла себи

И  поново теби кренути

путем од каменчића што праве

Мозаик  божанске љубави

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s