СВЕТОВИД


project_rewind__svetovid_shrine_by_narholt-d92vrbl

Из књиге М. С. Милојевића: „Песме и обичаји укупног народа српског“, осим 4
Песме о Световиду

1.

Одтуд иде силан Виде
Силан Виде Видов-дане.
Ишо Виде да обиђе
Што је никло да поникне
На Ивана на Купала.
Што сазрјело то остало
На Кољеда на тог Пјетра.
Кољед давно прјеминуо
Млади Бого освануо
Ој Божићу Сварожићу!
Свако добро освануло
Понајвише здравље добро
И весјеље љепа љубав.
А највише јака снага.
Виде бојак чудан био:
Три године с Татарином
Три године са Агарјаном
Три године с Песимитом
И три љета са Тамнином.
Све је боје одржао
Риста Бога дочекао.

2.

Ој ти Виде Видоје!
Наш ти славни Жупане!
Подран Виде урани!
На те воде студене.
На Мориша лађана
Оног србског бистрана;
Где по цуре долазе
Своје венце бацају.
Своје венце и цвеће
За војнама пуштају.
Цуре воду мутиле,
Пута теби помеле,
Да не идеш Видоје
У те земље далеке.
У те боре Трасила
Где се роде Крагуји.
Где се роде те утве,
Шестокрили утани.

Милош С. Милојевић: Као год што бива у вече Ђурђева-дне са оружјем и т. д. тако на Видов-дан,
или 15. Јунија, бива са свим оделом. Тај дан све се, па и најмањи дроњак, износи да се нагреје
сунца и да се промаје на ветру. Ако се ово неучини онда ће бити зло за то одело. Цео тај дан
Срби су као убијени. Истина, нераде ништа на њега, осим што жене изчисте и изнесу из сандука
сво одело и т. д.; но они нити иду један код другог нити се часте и празнују као у остале
свеце. Ово је ваљда због косовске битке, ако није ту умешан ма какав други узрок.
У вече Видовог дана иду момчад а негде девојке и обилазећи њиве и усеве певају

3.

Иде Виде да обиђе.
Све усеве и плодове.
Што је никло и поникло,
Што је никло нек је никло,
Нек је никло и нек расте,
А што није нек нениче
Нек нениче и нерасте.

4. Бели Виде вино пије

Бели Виде вино пије
под то дрво божурово.
Отуд лете рајске ‘тице
Све Косово прелетоше
На божур грану попадоше.
Божур грану покршише,
Златну чашу нарушише.
Расрди се бели Виде:
Ајд’ одатле рајске тице!
Немој Виде да не караш,
Ми летимо из далеке,
из далеке из братије,
из братије из Инђије.
Крсну славу честитамо,
три ти гласа доносимо.
Сва Инђија по’арана,
а Русија поробљена.
Пред Солуном ватра гори
и у ватре три делије.
Један гори до колена,
други гори до рамена,
а трећем се капа пали.
Тај што гори до колена,
тај је веру преверио.
Тај што гори до рамена,
тај на мајку измашио.
Тај којем се капа пали,
тај је кумство погазио.
Проговара бели Виде:
то ми божур покршисте,
то ми чашу нарушисте.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s