Гете: Близина драгог


 

 

Мислим на тебе кад се од сунца запали пучина сва,

Мислим на тебе кад месец устрептали кладенцем тка.

 

 

 

Видим те кад на путу далеком спазим узвитлан прах,

сред ноћи, кад човека на уској стази обузме страх.

 

 

 

 

Чујем те кад се све море усколеба уз мукли хук.

Слушам у лугу кад испод целог неба завлада мук.

 

 

 

 

Ти си уз мене,блискошћу својом расплину даљину сву!

Залази сунце,скоро ће звезде да сину. О, да си ту !

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s