Иво Андрић: Молитва


“Знакови поред пута”

 

“Боже, не допусти да

срце наше остане празно,

него дај – пошто од твоје воље

све зависи – да увек желимо и

да се надамо и

да то што желимо буде

добро и стварно и

да наша нада не буде испразна.

 

 

 

 

Дај да предмет наших жеља

буде виши и лепши од

нашег живота и

да се доброј нади никад

не изневјеримо због кратких и

варљивих остварења која

заклањају видик и

лажно обећавају одмор.

 

 

 

 

Дај нам прав пут,

с пролазним посртањима, а

с миром и славом на крају.

И дај нам мудрости и

храбрости, кад нам дајеш искушења.

 

 

 

 

 

И ма куда ишли и лутали,

не дај да на крају останемо

изван твоје свеобимне хармоније

јер то сваке секунде,

на сваком месту,

сваким делићем бића

желимо “.

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s