Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Рођен је само онај ко је саморођен


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Нема излечења без самоизлечења, нема сугестије без аутосугестије, нема хипнозе без аутохипнозе, нема исцељења без самоисцељења, нема образовања без самообразовања, нема науке и мудрости без самоукости, нема рођења без саморођења.

Рођен је само онај ко је саморођен, само онај ко је родио самога себе.

Сва наша рођења пре саморођења, пре рођења самих себе, била су тек припрема, тек увертира у једино истинско рођење – саморођење!

Сва знања и све мудрости овога света јесу важна, али нису битна!

Битна су само Знања Одозго, само Знања Оностраних светова.

Све школе, сви факултети, сва свеучилишта, све болоње, сви магистрати и сви докторати овога света – све су то трице и кучине, све су то омаје и опсене!

Сва та вајна знања овога света можемо слободно да окачимо мачку о реп, јер нам на нашем унутарњем путу духовног напретка и узрастања неће вредети ни жижљива боба!

И још нешто, што је, уистини, битно.

Само онај ко истински љуби самога себе, може истински да љуби и сва ина бића.

Колико љубави имамо према самима себи, толико ћемо љубави и ближњима својим даривати.

Никада не тражите и не очекујте љубав од онога који не љуби самога себе, јер ћете вазда и увек доживети разочарење, а разочарење ће вас, потом, увести у тугу, сету, патњу и  душевне боли.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s