Феликс Богдановић: Црвено небо


Црвено небо, у агонији залазећег дана

Тамо иза брда још светлост лагано вре.

Ту моје срце осети два, три додира лагана

Док сунце на западу, лагано мре…

 

 

 

 

Додир усана. И срце

Слободно као вечни ластин лет.

Кроз игру умируће светлости и белих облака

 На небу угледах њен тињајући осмех

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s