Верица Стојиљковић: О, погледај


 

О,  погледај небо нас, не једно, чека

и негде и овде и тамо,

 

 

 

О,  послушај како  шуме

листови  разнобојни

нашег дрвећа,  многобројни

и негде и овде и тамо

 

 

 

О,  послушај како ветрови свирају

врховима светопланинским,

 и како виле живих вода  певају

 о животима безвременим

 

 

 

О,  погледај, птице  над нама прелетају

и негде и овде и тамо

 Крила  под грањем им шуме

 

 

 

О,  погледај –  искри Сунчани плам 

 а звезде …радошћу

 на путеве нас испраћају и

са њих дочекују

 

 

 

 О,  осети –  руке ткају

 нити љубави безкрајне и

пишу  прва имена наша 

и негде и овде и тамо

 

 

 

О,  види – снови се сањају на

 заталасаним одјецима

гласова  наших душа

док се румене латице   

на пољима   жељама ствараним

 

 

 

 О,  Лепоте и  Радости ходања

 травама што каде

животе блиске и далеке

и негде и овде и тамо

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s