Три песничке виле: Ирена, Милица, Велика


 

У нашем су се народу одувек појављивале, с времена на време, жене које су својим  духом оплемењивале све оне, који су се на неки начин, сусретали са њима лично или долазили у везу са њиховом  стваралаштвом.

У скорашње време, на Србском Журналу, засјале су Ирена Маринковић, Милица Тасић и Велика Томић.

Дубоко повезана са извором мудрости, Ирена Маринковић прича нам приче од искона, премишља о Теслиним визијама док  поглед њене душе обухвата далеке даљине прошло/будућих времена. Од мајке ,,простора освештаног,, и оца ,, Млечног пута,, родила се она – како рече сама – потомак Звездане расе –Србкиња која за спас Рода бије последњу битку, вером првобитном.

Смисао… Родина(е)… Концерт(и)… Диригент(и)… (на)Пут(у)… Путник(ци)… На врховима… Купац)… Глумац).. Комичар)…(од) Секунде… (у)Инспирација(и)… Сасвим обичан(ог) дан(а)…(за) Признање…(у) Инверзија) само  неки су од наслова њених лирских текстова од којих лако може настати самостална књига песама.  Спој мудрица народних, код ње,  прожима се са процесима у језгру атома и Космоса као целине/једнине – јер- тако може и тако воли да пише Дама белих поља животне шаховске игре – наша Ирена.

У лирици Велике Томић многи се могу наћи. Давне, преживљене догађаје, она прича искрено као кћер, као жена и као мајка – топло и дубоко и широм отвореног срца даје их  свима на дар.  Јасно говори о свом животном путу – од сиромашног сеоцета негде на истоку Србије до лепо уређене северне европске земље – о љубавима, сновима, жељама, носталгији, очекивањима, о своме узрастању, прерастању, о деци…о веригама што живот значе, о огњишту, кућном прагу, о божурима на њеном столу који на Видовдан плачу…најкраће Великино срце нас осваја а на њеној души се сви можемо огрејати.

У лирици Милице Тасић  осећамо дух нових времена. Њене су песме пуне снова и визија, које  она доноси без скривања, чиме чини позив свима, да исто учине – да се у своју душу загледају, да са њом поразговарају, да се са њом упознају. Милица говори о својим младалчким немирима, унутарњим лутањима. Из светла она се у трену запути у таму јер и таму треба упознати, јер и тама није сасвим тама, јер и тама упи све боје светлости па постаде тама. Смисао живота-код Милице се истражује иако она јасно показује, да је то љубав у свим својим разноликостима.

Све ове, три ,,песничке виле,, како их наш Песник скоро назва,  душа и срца тананих али храбрих, да о свему што им се на путу њиховом догоди, спремне су писати, и тако и о себи и о нашем народу у овом времену сведочити. Сијају  три Србкиње, својом лириком, својом љубављу и својом лепотом и вучјом природом на најразличитије начине додирују срца и буде душе свих које дотакну!

-саставила Верица Стојиљковић-

Advertisements

5 comments

  1. такавблогћедаБог

    Када те неко додирне речима, остане само кнедла у грлу која затвара емоције да не експлодирају. Хвала Верице, на дивно и као на длану пруженој голој души! ❤

  2. Ирена

    Речи су обрасци,поставке животне разраде…Како писали и говорили тако се путеви отварали.Уметност душе да без кићења и нестварног преувеличавања пише о другима…Говори о великом човеку који је посвећен и себи и другима.Хвала Верице!
    И кад мислимо и чујемо да је ово време туђина и самих људи…Сетимо се једни других…Колико различити били,једно смо цело…Милиони река,једно врело…
    После свега ипак,сви смо ту у прави час,у право време…
    Благословени били!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s