Чуо сам . . . – Бела Хамваш


18077172_280529025692211_6572142377360043072_o

“Чуо сам од очева да људи имају два пута:
пут предака и пут богова. Тако казује источњачка књига: пут предака је пут породица, нација, закона, човечанства. Сви ходимо њиме док нас васпитавају и док учимо. Њиме ходимо када поштујемо свој језик и обичаје, када испуњавамо свој људски позив. Пут богова је пут савести. Сви ступамо на њега када се издигнемо из онога што смо учили и када чинимо оно што је изван језика и обичаја и закона и породице и нације, и када извршавамо свој задатак који нам је Бог поверио.
Два пута су дуго времена један, или су бар паралелни. Али има времена када се два пута разиђу. Никада пут богова не напушта пут предака, него увек пут предака оставља пут богова. И ако, као данас, све више расте растојање између два пута, и ако је, као данас, пут предака већ управо супротан путу богова, мора да дође неко ко ће рећи: стој!
Поштуј претке, каже Хиероклес, питагорејац, али шта да радиш ако су ови преци поста ли недостојни себе? Ако божији закон наређује једно, а преци друго, покоравај се ономе што је боље, буди непослушан прецима, одреци их се, и не прихватај ништа друго до божије законе. Тако је говорио неко пре две хиљаде и петсто година.Али би тако требало рећи и данас. Треба објавити рат онима којима можемо да захвалимо за све што имамо! Од њих смо добили наше мисли и историју и земљу и законе. Повезани смо с њима речима нације, обичаја, расе, крви. Али човек мора да бира између пута предака и пута богова. Никада не може бити недоумице који је исправан. Ако треба, буди непослушан, ма колико тешко то чиниш, о Арџуна, маши се оружја, јер су богови на твојој страни! Насупрот теби стоје твоја браћа, рођаци, сродници, пријатељи, говоре истим језиком као ти, иста их земља храни као и тебе. Али, јаој теби, ако сада узмакнеш! Јаој, ако си кукавица! Више није о томе реч да си заратио против сопствене крви, него да коначно мора да постоји неко ко ће дати знак. Средство си у рукама богова, не грешни човек. Више ниси свој. Не разумеш? Човек не разуме богове. Не разуми, али се покори. Непослушност према прецима биће ти опроштена само ако се покориш боговима. Твоја неверност прецима биће ти опроштена, јер си веран боговима. Оно што си прихватио тешка је судбина. Пођи, Арџуна, покажи им пут богова!“

– Бела Хамваш

Advertisements

One comment

  1. Ирена

    Када неки спис…чека да га читатељ разуме и промисли…кроз писаније.Оживи онога кроз кога су слова потекла и поникла међу редовима…Онда је време за визију и садржину поменутог.
    Време које је само фигуративно протекло није отежало тексту да буде разумљив.Оно што је промакло додало је на спис зачин и енергију.
    Није до прочитаног него до разумног.
    Бела Хамваш-човек који је ускладио тепмпо и проникао у суштину…
    Један од многих који оправдавају „СВОЈЕ ВРЕМЕ“ и ПРОМИШЉАЈУ БУДУЋЕ…
    ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ НА ТЕКСТУ!!!l

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s