Јесењин: Плану видик у плавом пожару


 

 Плану видик у плавом пожару.

 Љубљена даљина у магли оста.

 Први пут запевах о љубавном жару,

 Први пут ми је и скандала доста.

 

 

 

 Био сам ко напуштена башта,

 И на жене, и на пиће лаком.

 Већ ми дојадила та забава ташта

 Да расипам живот и капом и шаком.

 

 

 

 Сад бих само још хтео да гледам

 Златни вртлог кад ти мути очи,

 Да ти прошлост поменути не дам,

 како не би могла другом поћи.

 

 

 

 Ко ће твоме стасу да одоли!

 Кад би била твоја душа орна,

 Схватила би како мангуп воли,

 Схватила би како је покоран.

 

 

 

 Ја бих оставио крчме јавне,

 Ни стихове не бих писао, занесен,

 Само бих ти руке и косе тавне

 Миловао цветом, нежно, у јесен.

 

 

 

 Пошао бих с тобом у далеки свет,

 Гледамо: за нама наша прошлост оста.

 Први пут опевах љубави цвет,

 Први пут ми је и скандала доста.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s