Мирослав Симовић: Мила, доћи ће дани када ће и тебе љубав срести…


Ниси ти крива што ме волела знала ниси,

нити око твоје, што не препозна срце моје.

 

Не плачи, мила, ниси била у стању да љубав делиш.

Не вреди сузе узалуд лити.

Не тугуј,  доћи ће дани када ће и тебе љубав срести,

нећеш ни знати, опусти се, мила,

само ће те блага језа обузети.

Знаћеш онда, мила, да све моје сузе нису само капи воде,

да их нисам узалуд лио,

да сам се борио за љубав,

да сам те волео,

докле год ми је срце давало слободе.

Упознаћеш ту бесконачну срећу и тугу,

што љубав дели,

знаћеш да вреди се борити,

докле и најмања нада у срцу се цели.

Advertisements

One comment

  1. Верица Стојиљковић

    У свакоме од нас постоји жеља за слободом, за летом слободним небом, за без бриге ходом мајком земљом, за погледом широм очију отворених, загледаним у ….Лепоту – у лепоту јутра, реке, у лепоту сунца, у лепоту птица, звезда, у лепоту звука ветра, ..у лепоту праштања, … у лепоту Љубави.
    Да – у свакоме од нас постоји та жеља – али – у нашега песника Мирослава Симовића, та је жеља мало већа, мало јача, јер Срце његово ништа себи не оставља но све дели свима.
    Поклања он виолину и чаробњака што на њој свира песму што лечи све невоље овога и свих других светова. Дарује нас најлепшом и најплеменитијом жељом своје душе – да будемо слободни … а шта би човек лепше пожелео другоме, до то – да буде слободан у своме живљењу, у вољењу, у доброти , у милости према свему што нас окружује видно и невидно!
    Пева овај млади човек често о љубави коју жудно тражи као и многи од нас. Тражи је, дозива, да му се јави, да му да знак, да ту је …негде.. можда на путељку што води старој кући из детињства или можда живи у два, три места од његовог даље, можда … југозападније..негде… О, ту љубав треба потражити Мирославе! Треба ходати Србијом уздуж и попреко и сретати се са душама…. ту је твоја вила …она негде..чека и ..зове..да је нађеш! Можда…већ сутра..а можда.. за годину, две…..и чезне она….а како женско срце чезне…..о,… да само знаш! Треба да кренеш и да је нађеш .. да јој сузни образ пољубиш, за руку узмеш и ..у свој живот поведеш! Не чекај но тражи је јер гледају те сви Преци Славни и Богови и Богиње наше! Гледају и ..мере..твоју жељу да Живиш Живот Љубави и Мира, Права и Слава! Та зовеш се МироСлав! Где корак твој зазвони ту Мир се пронесе! А то наши Богови Славе – и очекују од тебе!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s