Бултони: ХОР ЦРНИХ СЕНКИ


Молим те, немој више да ме зовеш!
У реду, нећу те више звати!
Ово нигде не води. Никад ништа неће бити.
Ја болујем и ти са мном тонеш.
Много је времена прошло схвати.
Ми се не познајемо и које су то нити

 

 

Што у заблуди верујемо да нас вежу
Ја сам свој свет изградила на рушевинама
Девојачког сна, ти крилима Икара пут сунца
Се дижеш, а груди, ножеви прошлости режу
Још само сузе и неиспијена чаша вина
Гледала сам, одлазиш, у мени све пуца

 

 

Преблизу си се сунцу уздигао
Крила издржала нису, спржена у понор
Суноврат сна о хриди судбине
Према себи да си искрен био, да ниси лагао
Тужбалицу не би сад певао црних сенки хор
Спуштене завесе погашена светла позоришне бине

 

 

Шта сад да кажем, поглед у црну земљу пропао
Не знадох кап живота на длану да сачувам
Буновни сни, дозивам прошлост неповратну
Девојачка клетва, као хрид на мору, сам остао
Очи уплакане гледам, име твоје дозивам
Ковчег блага заувек изгубих, у дубину потону…

11.07.2016 у 23,03 часова

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s