ГУМНО


Реч ГУМНО је стара, прасловенска; и данас слично звучи и исто значи у различитим словенским језицима. За гумно су везане и бројне обредне радње у вези плодности и берићета. То нам није чудно, јер гумно и јесте стециште свег рода жита.

Гумна се помињу у народним песмама (ове стихове Вук Караџић наводи уз текст о гумну):
„Играх се златном јабуком
По пољу, по меденоме,
По ГУМНУ, по сребрноме…“

Тако, дакле, Вук Караџић каже да је гумно ПРОСТОР за вршидбу, у Црној гори често ограђен („оКОЛОмаћен“) каменом оградом. Такав простор не може бити дат девојци у мираз, према традиционалном црногорском народном праву, као што јој у мираз не може бити дата било каква непокретна имовина. Овако како га је Вук Караџић описао, то је простор за окупљања, можда чак и за одржавање скупштине братства или племена, обзиром на податак о окупљању и разговорима мушкараца. Простор за игру, „игриште”, подразумева ОРО или КОЛО, плес који се игра у КРУГУ (другачији плесови у Вуково време у Црној Гори нису ни постојали), што нас опет води до обредних места. Врло слична гумна постоје у Херцеговини, Далматинској загори и у Истри, јер су то подручја богата каменом, са традицијом његове обраде и градитељства од камена.
Гумно (понегде се каже “гувно”) је, у Србији, изравњан и добро очишћен простор који је служио за вршидбу и вејање жита. Жито је ту довожено колима, после жетве, а онда је преко њега КОЊ ходао, како би се зрно жита одвојило од плеве. Посебно је било добро ако би дунуо ветар, те развејао плеву, тако да остане само зрно. Врло често, у центру оваквог простора би био један стуб за који би коњ био везан дугим канапом, тако да је сам могао да се креће уКРУГ, уз минимални надзор људи. У Србији је гумно ретко имало ограду, још ређе камену, али је и ту било кружног облика, због кружног кретања коња око стожера.

Гумно је један сакрални простор, центар култа плодности, било да је породично, приватно или сеоско. Нема много сачуваних озиданих гумна у Србији. Али постоје бројни топоними који у свом имену имају реч ГУМНО. Најпознатије је Царево гумно, Краљичино гумно, Бакарно гумно, Медено гумно, Гумниште, Богово гумно (2 топонима). Исти називи места се срећу и у Бугарској и Македонији. У Црној Гори, изнад Будве, на брду Спас, постоји локалитет Вилино гумно.5
Један бугарски истраживач6, који је написао књигу “Медено гумно”, сматра да је гумно СИМБОЛ претхришћанске Бугарске.

SVEVLAD – Aleksandra Bajic: Kalendar predaka; Vrzino kolo na .

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s