Верица Стојиљковић: КАП


… Кап је света, из ока ми пала –

само једна … пред вратима  срца мога

све речи од искона,… изговори

она у трену …   та  суза једна     

 

 

отворите се врата …  мисао  крену и

чар сјаја пропусти снове у јаву…

милином засја стварни свет,…

бојама свим обоји чаролију

 

 

И диже се птица , крилима златним

замахну снажно, са поља белих и

немушто рече, да небесним

стопама њу . . .   пратим

 

 

У бљештавом сјају, врх самотне планине  

прими нас нежно –

 Ту, на топлине врху,

суза друга изговори  мисли  …  истине…

пре но реч заврши се, 

непостојећа врата се друга отворише…

 

 

срце са срцем збори

од речи ничу без броја цветови

латицама пут што плету …  љубави

чују се исконих осећања тонови

у колу …   плеше . . .  коловрат

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s