Мирослав Симовић: НЕБО МОЈЕ


Моје звездано небо будно чека јутро,

да сунце обасја наше дане,

ветрови да нас понесу,

да никад не будемо са тамне стране.

Нека нас прате добре виле,

жеља једна нека нас води,

да цео живот живимо

где смо хтели,

да цео живот живимо

на слободи.

Као птица раширених крила,

моја душа нека лети,

далеко нека се чује,

да слободни иду,

да слободни лете све даље.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s